Владика Иларион: Ако наша порука није упућена и Албанцима, ми губимо свој хришћански идентитет
Трудим се да будем узоран грађанин у косовском систему где год то не угрожава темељно мој идентитет. И трудим се да и тамошње институције некако унапређујемо. Некада је болно, некада је непријатно да имаш косовску личну карту, али ја мислим да је то један компромис, једна одлука коју смо ми свесно донели, баш због тога да не бисмо живели у неким паралелним световима, него да бисмо се обраћали и нашој заједници и Албанцима. Ако наша порука није упућена Албанцима, ми губимо свој хришћански идентитет, ми постајемо нека врста националног клуба, или нека испостава нечије политике, а црква није испостава политике Београда, рекао је владика Иларион, епископ новобрдски.
„Ми се као Српска православна црква трудимо да будемо отворени и конструктивни. Чак смо некада оптуживани да смо сувише отворени за сарадњу са међународном заједницом, са косовским институцијама јер то осећамо као неопходност. А с друге стране, косовски Албанци нас гледају као експозитуру Београда. Ми се сада сналазимо између те Сциле и Харибде”, оцењује владика Иларион.
У подкасту КОнтекст говорио је о угрожености српских цркава и манастира, све тежем положају Срба, хапшењима, забрани уласка на Косово.
„На Косову се осећа један суноврат и бесмисао свега што је везано за политичке, овоземаљске институције. Нећу да кажем да ништа баш не функционише, има и позитивних примера, али се осећа колико је непостојано све овоземаљско. И у том амбијенту тај тријумф долазећег Царства Христовог је толико видљив, толико уочљив, предиван, да је немогуће да човек то не доживи”, сматра владика.
Каже да су Срби на Косову гетоизирани и да је њихов живот потпуно одвојен од живота Албанаца.
„Мени се чини да то није до краја одрживо решење. Докле год смо једни поред других, предрасуде ће расти, непознавање ће расти, страхови ће расти. Ми треба да живимо једни са другима колико је год то могуће, али на начин да наш није идентитет угрожен, да не правимо неке јефтине, труле компромисе, какви нам се предлажу”, рекао је владика.
Верује да је улога цркве да пошаље поруку која ће људе подстаћи на добра дела и сматра да оно што је суштински добро – добро је за обе стране.
„Мислим да је за косовске Албанце добро да сачувају то мало Срба што је остало. Ми смо њима својеврстан благослов, ако су спремни да га виде и сагледају, који може да им буде од огромне користи за изградњу њиховог друштва. Али, нажалост, људи су склони томе, не само Албанци, има тога међу Србима, да идентитет граде на негацији. Да је заправо циљ косовских Албанаца да истисну Србе са КиМ јер су Срби узрок свих проблема. Ми смо тај жртвени јарац у главама многих у савременом косовском друштву и то је нешто што је јако лоше. Ми треба да се трудимо, баш кроз дијалог и са странцима, а и са Албанцима, да превагне та врста приступа, да смо једни другима заиста потребни. Јер тога треба да буду свесни косовски Албанци, да је културни идентитет Косова и Метохије примарно српски”, истакао је гост подкаста.
Говорио је о Албанцима који често одлазе у српске манастире – Зочиште, Дечане, Пећку Патријаршију и којима је имао прилике да чита молитве.
„Једном приликом сам читао људима који доводио један исти човек. Ми смо читали оно што је прикладно да прочитамо неком муслиману, обично псалме. Ја сам мислио да је он неки алтернативни лекар или травар, да му се људи обраћају због проблема. А он каже – ја сам хоџа. И каже ја читам молитву код мене али рачунам да је и ово Божија кућа. И заиста постоје сведочанства да је Свети краљ многим Албанцима помогао због њихове искрености у молитви. И отвореност српске цркве за све људе добре воље од суштинског је значаја. И то је оно што чува цркву. Ја сам сигуран да је другачији био став цркве за време рата питање да ли бисмо успели да сачувало наше светиње. Нешто што чува наше светиње је то што је ипак српска православна црква сачувала свој образ у врло тешким околностима”, оценио је владика Иларион.
Говори албански и неколико страних језика па је због тога често задужен за комуникацију са странцима на Косову. Каже да је током разговора са појединим представницима међународне заједнице имао прилике да чује информације које су тек касније доспеле у јавност, али да црква нема политичку агенду већ даје конструктивна решења за проблеме цркве и Срба.
„Ми немамо суштински поверења у то да косовски Албанци могу да изграде демократске институције у којима ће Српска православна црква бити заштићена. И због тога што то увиђају људи и са стране, они су тог става да је потребан један стални мониторинг са стране да их неко усмери да стално буду ту присутни. И то је један од плодова залагања Српске православне цркве”, додаје епископ новобрдски.
Сматра да је Кфор најзначајнија међународна институција на Косову и да је поверење које је црква остварила са командантима Кфора од непроценљивог значаја.
Говорио је и томе колико га радује што му је по именовању за викара патријарха Порфирија додељена титула епископа новобрдског која сведочи о историјском континуитету. Истовремено истиче да не воли формалности и да му прија када га верници на Косову ословљавају “брате”, “оче”, “пријатељу”. Предстојеће празнике и Васкрс провешће у манастиру Драганац.
„Мени је Косово и Метохија духовна колевка и увек волим да му се враћам. И она песма, иако новокомпонована, лепо пева “куд год да кренем теби се враћам поново”. То је заиста мој црквени и животни мото. Ја сам углавном све Васкрсе и Божиће, откад сам почео да идем у цркву, откад сам први пут био у Дечанима 1992. године, проводио на Косову и Метохији, односно у Дечанима, касније у Драганцу. Своју славу, Светог Николу, увек славио у манастиру”, рекао је наш гост.
Опште је познато да је у Дечане стигао преко глуме са тадашњим колегом са класе Ненадом Јездићем. Искушеник је постао одмах по завршетку ратова у БиХ и Хрватској, а уочи сукоба на Косову 1998. и 1999. Говорио је о томе колико је ратна атмосфера утицала на њега.
„Свакако то није било пресудно, али мислим да ми је помогло да наставим тим путем, да корачам, да се упутим ка манастиру. То је био пад Крајине. Једна трагедија ужасна која се дешавала, а ја сам имао утисак, можда сам сувише строг у тој оцени, да је Београд склањао поглед од тих колона, људи који су пролазили аутопутем и као да су сви чекали да те избеглице прођу на колима, тракторима и да ми наставимо живот као да ништа није било. И сећам се да су позоришта била пуна, да смо славили неке победе кошаркаша, а једна ужасна ствар се дешавала и ту сам увидео колико смо били себични. Ја сам заиста осетио први пут једну пуноћу и постојаност, један смисао, најдубљу љубав и мир, баш у Дечанима”, сећа се епископ.
Од људи који живе на Косову научио је, каже, много тога. Од Мораваца пре свега шта је трпљење и како су Бог и црква слатки. За Србе у Косовком Поморављу каже да су његови, као и да је он њихов.
„Трпљење, постојаност, племенитост које људи гаје на Косову и Метохији. И то сам видео више пута, има неизбрисивих сцена, величанствених, где се осети да постоји струјање неког духа, неког древног племства у обичним сељацима. Дечани су током рата били отворени за све људе којима је била потребна помоћ. Током конфликта тамо је боравило више од сто Албанаца, а манастирско братство се по се бринуло о њима и практично их чувало. После одласка наше војске и полиције смо примали Србе који су налазили прибежиште у манастиру Дечани, затим Горанце, Роме… Велико је богатство када човек има прилику да сретне толико људи”, истиче гост Контекста.
Аутор текста химне Богословије у Призрену каже да пише за своју душу. Није песник, али се труди да живи песнички.
„Моја честа порука људима да воде рачуна о токсичности нашег савременог говора, дискурса, информација које су увек зачињене, тенденциозне, обојене једном или другом политиком. И у том смислу ја се увек трудим да говорим да треба да увек имамо једну врсту отклона, резерве у односу на то што нам се сервира. Напорно је некад размишљати, поступамо на основу предрасуда и свако има избор медија које гледа, за коју се опцију опредељује и без резерве прихвата све. А заправо су врло често све информације прерађене и сервирају нам нечију перцепцију о неком догађају. Зато ми треба да уложимо напор да бисмо сагледали јасније реалност, да бисмо избегли те замке тог храњења лошим садржајима”, закључио је владика Иларион.
Извор: Косово Онлајн
