Искуство породице Николић: Лековито биље са Шар планине пресудно за јединствен укус чувеног сира

Очувана животна средина и пашњаци препуни лековитог биља, чиста вода, али и одговарајућа раса крава пресудни су за добијање јединственог укуса и квалитета шарског сира по коме је Сиринићка жупа позната. Породица Николић из Поповца у општини Штрпце открила је за Косово онлајн на који начин овај сир производи већ деценијама.

Николићима је сточарство, како кажу, допунски посао. Домаћин Радован највише се брине око крава, мада му помажу и остали чланови породице.

„Тренутно имам две краве и то је тако задњих тридесет година, јер и капацитет штале је мали, па и да желим, не може више од тога. Мужу имамо два пута дневно, ујутру и увече. Телад сисају нека два месеца, а након што крену са храном имам музилицу и мужу обављамо машински, што је далеко боље и више хигијенски, а и лакше. Једна крава дневно да и до 30 литара млека и то без концентрата. Сир који од тога производимо је стопроцентна органска производња“, каже Николић.

Додаје да сво млеко које добију употребе за прављење сира чија производња захтева много млека, па се од 10 литара добије свега један килограм сира.

„Специфичан је по томе што захтева много млека, јер се приликом сушења добија мала количина сира. Густина млека треба да буде задовољавајућа, а код мене је то изванредно јер симентал крава има густо млеко. Овај сир тражи масноћу, па је десет литара млека потребно за један килограм шарског сира“, каже Радован.

За саму призводњу сира задужена је Радованова супруга Верица, иначе професор физике. Након обавеза у школи она време посвети прављењу сира. Истиче да је за добијање готовог производа потребно месец и по дана.

„Десет литара млека загрејемо на 40 степени, затим ставимо сириште, око три супене кашике, и то се измеша и остави сат и по до два да би се усирило. Кад се усири измеша се и ставља у цедило, мало се процеди, истиска и направи грудица која се стави и покрије каменом и тако стоји цео дан. Сутрадан се ставља да се суши. Лети имамо на тераси полицу ограђену жицом да не би ушле мушице. Ту сир стоји два или три дана, а након тога га стављамо у фрижидер који нам само за то служи и ту стоји још две недеље. Након тога ставља се у пресолац“, истиче Верица.

Радован наводи да је потражња за сиром већа од онога што они могу да произведу и да са пласманом свог производа немају проблема.

„Велика је потражња, један део пласирамо тако што нам кући долазе сталне муштерије, људи из села и околине из Сиринићке жупе. Оно што не продамо кући вакумирамо и носимо у маркете. То се прода за два, три дана, што је знак да има квалитет. Малопродајна цена сира је 12 евра по килограму, а на велико 11. На велико се сматра та једна кофа која има од 10 до 15 килограма“, каже Радован.

Сматра да су здрава животна средина, чиста вода, али и одговарајућа раса крава пресудни за добијање јединственог укуса и квалитета шарског сира.

„Много чиниоца има. Прво нема ту хемикалија, наша животна средина је очувана, здрава. Вода је јако квалитетна, затим сено, ту нема ђубрива, само органско које бацам. Значи, стопроцентно органско. Затим зависи и од квалитет крава. Краве које сам раније имао нису могле да произведу овакав сир, јер су имале мањи проценат масноће у млеку. Крава мора да има доста масноће у млеку да би се произвео овакав сир. Јако је битна и хигијена, од самог тог сирења до сушења које дуго траје. Све то мора да буде одрађено како треба. Када причам са људима који купују, њима је скупо, а реално кад би моја породица живела у Немачкој, овај би сир био би сигурно 40 евра, јер он задовољава квалитетом, а код нас је куповна моћ мала, па нам је све скупо“, прича Радован.

Додаје да овај сир спада у врхунске сиреве и да мора да има врхунску цену, јер су и сами трошкови производње велики, па се не исплати да цена буде мања.

Извор: Косово Онлине