Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ocenio je da se EU i SAD od početka nisu ponašali konzistentno u briselskim pregovorima zbog čega ne očekuje ni da će biti dosledni u insistiranju na formiranju ZSO i da je to šansa za Srbe na Kosovu da zatraže suštinsku autonomiju.

„Nažalost, EU kao posrednik, pa ni SAD kao posrednici u senci, nisu se ponašali konzistentno u ovim briselskim pregovorima od samog početka. Tako da nije bilo za verovati da će insistirati dosledno na tome da Zajednica srpskih opština bude uslov za eventualno dalji napredak pozicije takozvanog Kosova u međunarodnim integracijama“, izjavio je Čelić za Kosovo onlajn.

Smatra da je Zapad odlučio da „previše ne pritiska“ premijera Aljbina Kurtija oko pitanja ZSO zato što smatraju da je već učinio dovoljno „ustupaka“.

„Verovatno se u zapadnim krugovima smatra da je Kurti načinio dovoljan ustupak time što je omogućio kakav-takav prolazak i ulaz srpske robe na teritoriju Kosova i Metohije, mada vidimo da je to učinio sasvim delimično i da je verovatno odustao da pre izbora insistira na otvaranju mosta u severnom delu Kosovske Mitrovice, ibarskog mosta. Predpostavljam da je politički Zapad sada odlučio da ne pritiska Kurtija previše kada je reč o Zajednici srpskih opština“, kaže Čelić.

Poručuje da je pitanje ZSO iz više razloga prevaziđeno.

„Prvi razlog je što, onako kako je ispregovarana, ta institucija ne predstavlja garant zaštite kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji jer nema izvršna ovlašćenja. A drugi razlog je ovo ponašanje Kurtija, konzistentno unazad dve godine iz koga možemo videti da Kurtija uopšte nije stalo do bilo kakvih kolektivnih prava Srba. Zato mi se čini da ovo neinsistiranje na ZSO na izvestan način ne mora da bude loše ni za Srbe na KiM“, precizira Čelić.

To je šansa za Srbe da zatraže – suštinsku autonomiju.

„Mislim da srpski narod na Kosovu i Metohiji na osnovu ovog iskustva unazad dve godine, brutalnog kršenja kolektivnih prava Srba, sa čak elementima apathejda, treba u ovom času da povisi političku lestvicu i da postavi zahtev za jednom suštinskom autonomijom“, naglašava Čelić.

Dodaje da se takvi zahtevi ne trebaju ispostavljati pre kosovskih izbora jer će Kurti nastaviti sa pritiscima i urušavanjem preostalih kolektivnih prava Srba.

„Dalji mogući koraci Prištine su svakako nastavak jednog sistematskog nasilja, pre svega u pravcu gušenja preostalih kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, tu mislim pre svega na pravo na obrazovanje – od osnovnog do univerzitetskog i na pravo na zdrastvenu zaštitu. To je ono što je preostalo u sistemu Republike Srbije“, uveren je Čelić.

Smatra da će se nastaviti i sa daljim urušavanjem sistema lokalnih samouprava tamo gde su većinske lokalne samouprave srpske.

„Evo imamo sada situaciju u Štrpcu, pa imamo situaciju u Gračanici sa merama koje na izvestan način guše kolektivna prava Srbe. Ona su direktno usmerena čak i protiv konvencije o manjinskim pravima, protiv Evropske konvencije o manjinskim pravima Člana 16. u kojoj se kaže da centralne vlasti ne mogu da preduzimaju mere koje imaju uticaj na demografsku situaciju tamo gde je drugačije stanovništvo, manjinsko stanovništvo u većini. Oni to čine s ovim merama“, upozorava Čelić.

U tom svetlu vidi i zaustavljanje izgradnje zgrade Univerziteta u Severnoj Mitrovici, pokušaj otvaranja glavnog mosta na Ibru, a zatim i prenamenu objekata i zemljišta mimo legalne volje i želja većinskog, sprskog naroda na severu.

„Vlast tamo drži tri posto stanovništva bez konsultacija i direktno suprotno volji većinskog srpskog stanovništva. Dakle, možemo očekivati slične akcije i slične mere do izbora i ne verujem da će Kurti učiniti bilo kakav ustupak sem u smislu delimičnog prolaska robe ili nečeg drugog. Šta više, pretpostavljam da će nastaviti sa populističkim merama koje će njegovom ekstremnom biračkom telu možda se činiti pravim merama kada je reč o pridobijanju glasova u uoči izbora“, kaže Čelić.

S druge strane, ne očekuje ni konkretnije korake ni od EU ili SAD. Uniju čeka konsolidacija u izvršnoj vlasti, a Ameriku predsednički izbori.

„Ne očekujem čak ni da će biti dosledni kao što i nisu bili do sada kada je reč o vršenju pritiska na Aljbina Kurtija. Bojim se da je to jedno okruženje koje najviše odgovara Prištini da dalje pokušava da menja stanje na terenu“, zaključuje Čelić.

Izvor: Kosovo onlajn