Nakon ratnih dešavanja 1999. godine mnoge porodice morale su da napuste svoj dom i utočište nađu na nekom bezbednijem mestu na Kosovu i Metohiji ili na prostoru centralne Srbije. Porodica Milanković iz Dobreva odlučila je da se nastani u obližnjem Ugljaru, u kome je tada dečak Đorđe upoznao slikara Zorana Živkovića, koji mu je preneo ljubav prema freskopisanju. Đorđe Milanković je sada diplomirani grafičar i freskopisac mnogih pravoslavnih hramova.
Trenutno radi na živopisu crkve Svetih Flora i Lavra u Lipljanu, čiji se završetak radova očekuje krajem sledeće godine.
„Lipljanci koji su ostali ovde, kao i oni koji su morali da napuste grad i mnogi ljudi dobre volje prikupljaju priloge da bi freskopisanje bilo završeno krajem sledeće godine, kada će biti obeleženo i 90 godina od izgrdanje crkve u Lipljanu“, kazao je Milanković.
Đorđe je naglasio da je rad sa Zoranom Živkovićem, kod koga je prvi put video kako se oslikava ikona, odredio i njegov životni put i stvorio ogromnu ljubav prema freskopisanju.
„Ta improvizovana škola slikanja u Zoranovom dvorištu meni je predstavljala veliku radost i tu smo se okupljali mi koji smo imali interesovanja za umetnost. Od tada pa sve do nekih srednjošklskih dana ja sam konstantno, onako naivno i dečački radio ikone, pri tom ne poznajući tehnologiju i kanone. Na moju veliku sreću, tadašnji jeromonah a sadašnji vladika novobrdski Ilarion, prepoznao je u meni nešto i pozvao me u njihov atelje, koji je i tada, a i sada jedan od najboljih ikonopisačkih ateljea na nivou čitave države, a i pravoslavnog sveta. Tu sam se obrazovao u teološkom smislu i naučio kako ikona nastaje, koji se materijali upotrebljavaju kao i to šta je potrebno da jedan čovek poseduje da bi mogao da slika ikonu“, istakao je Milanković.
Milanković nam je, gostujući u Jutarnjem programu RTV Gračanice, objasnio dugotrajan proces freskopisanja, koji pored mukotrpnog rada iziskuje i velika novčana sredstva, kojih često nema dovoljno, pa se samim tim freskopisanje pojedinih hramova oduži i na po nekoliko godina, što umetnicima otežava rad.
Đorđe je ikonopisao priprate u manastiru Svetog Dimitrija u Sušici, crkvi Svete Ekatarine u selu Bresje kod Kosova Polja, radio je na ikonostasu u crkvi Svete Nedelje u Batusu, trenutno oslikava crkvu u Lipljanu, a u toku su i pripreme za freskopisanje crkve u Babinom Mostu. Pored eparhije raško-prizrenske, Đorđe je ikonopisao i u Kruševačkoj eparhiji.
