Više od dve decenije Srbima na Kosovu uskraćuje se pravo na maternji jezik, a ćirilica koja je garantovana ustavom i zakonom skoro da i ne postoji.
Književnik Živojin Rakočević istakao je da je srpski jezik na Kosovu i Metohiji nestao sa ogromnog područja, a nestale su i urbane sredine kao i jezik urbanih sredina gde se i prirodno razvijao.
Zakon o upotrebi jezika na Kosovu je usvojen 2001. godine uredbom UNMIK, a potvrdili su ga poslanici u skupštini 2007, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti. Zakon i kosovski ustav garantuju ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. Tako je bar na papiru.
„Vlasti u Prištini su donele perfektne zakone, ali ih ne sprovode u delo. Prvo i osnovno nisu formirali budžet koji bi pratio te zakone, nisu odabrali ljude i nisu dali zeleno svetlo da se ti zakoni sprovode. Srpska kultura i tradicija se proteruju, kao što smo proterani sa svojih ognjišta 1999.godine. Godinama unazad žalimo se na ugroženost jezika ,toponime su nam promenili, kao i osnovni vokabular kada nam upisuju nacionalnost, imena i prezimena. Sve teže i teže se dolazi do neke pravde“, smatra Brankica Kostić, direktor Narodne biblioteke Gračanica.
Novinarka Anđelka Ćup mišljenja je da je zakon o upotrebi srpskog jezika na Kosovu samo na papiru, a na terenu potpuno je drugačija slika.
„Toliko često na svim događajima nema prevoda na srpski jezik ili ako ga imate onda je toliko loš da vi sopstveni jezik ne razumete. Mnogo je novca uloženo od strane međunarodne zajednice, od svih tih međunarodnih organizacija i do sada je moralo da se obezbede prevodioci. Postoji još jedan problem, nedavno je otvorena katedra za balkanistiku u Prištini na Filološkom fakultetu, to je katedra za srpski jezik .Naše pitanje je ko su ti predavači, navodno su profesori iz Beograda “.
Da se pravo na jezik krši govore i srpski predstavnici u kosovskim institucijama.
U Kancelariji poverenika za jezike pri kabinetu kosovskog premijera, koja može da opomene, ali ne i da kazni institucije i pojedinace koji krše zakon, ukazuju na ozbiljnost problema.
“Onog trenutka kada ne bude ljudi koji insistraju na dvojezičnosti, ona će i prestati, jer sistem nije izrađen tako da pruža dvojezična saopštenja ili prenos sednica vlade ili bilo kakvu uslugu ili informaciju na oba službena jezika istovremeno ukoliko za to ne postoji pritisak”, ističe poverenik za jezike Slaviša Mladenović.
Srđan Sentić , zamenik ombudsmana na Kosovu smatra da svaki građanin ima pravo da traži dokument na svom jeziku.
„Ako ja kao institucija kršim vaše pravo, onda je to institucionalni odnos prema građaninu. Srpski jezik je ravnopravan kao i albanski. Svaki građanin, koji bude bio diskriminisan, ima obavezu da obavesti tu instituciju koja krši član 5. Ustava Kosova i da traži prevod na jeziku koji građanin govori. Ukoliko se na to ogluši institucija i dalje krši pravo građanina onda sledi sledeća instanca, građanin treba da se obrati Kancelariji poverenika za srpski jezik i Ombudsmanu“.
Emisija “Vaše jezik je vaše pravo”.
