Gajić: Monetarni propisi ne omogućavaju da Srbija obavlja plaćanja u evrima ka Kosovu
Ekonomista Mihailo Gajić izjavio je da Zakon o deviznom poslovanju i ostali monetarni propisi ne omogućavaju da Srbija ka Kosovu obavlja plaćanja u bilo kojoj valuti koja nije dinar jer se teritorija Kosova i Metohije posmatra kao deo Srbije iako se ona ne administrira iz Beograda.
Da bi Srbija bila u prilici da obavlja plaćanja u evrima srpskim institucijama na Kosovu, kako objašnjava Gajić, trebalo bi promeniti ove propise tako da se u međunarodni platni promet uvede i Kosovo kao opcija gde je moguće plaćati evrima.
„Narodna banka Srbije bi morala da pregovara sa Centralnom bankom Kosova oko uspostavljanja mehanizma konverzije iz dinara u evre i iz evra u dinare kada se vrše plaćanja međusobno i to je politički teren a ne ekonomski. Takve platne sisteme NBS ima sa svim zemljama u okruženju. Treba dakle primeniti postojeća rešenja, ali je potrebno i promeniti zakonski okvir Srbije“, kaže Gajić za Kosovo onlajn.
On, međutim, ukazuje da su prethodni sporazumi iz dijaloga predviđali da se pitanje finansiranja srpskih institucija na Kosovu reši nakon uspostavljanja Zajednice srpskih opština ali da se jednostranom odlukom Prištine ono ipak “rešilo” pre formiranja ZSO.
„To je urađeno na način koji je pravno prilično sporan ali defakto Kosovo ima pravo da rešava koja je njihova nacionalna valuta kao što je u Srbiji zakonsko sredstvo plaćanja dinar“, kaže Gajić.
Osim zakonske regulative u Srbiji, on navodi da postoji i problem na Kosovu jer veliki deo srpskih institucija nije registrovano po kosovskim zakonima.
„Njih Kosovo ne priznaje jer nisu registrovani u skladu sa njihovim zakonima. Da biste zvanično mogli da primate novac na račun u vašoj banci, ako ste škola ili dom zdravlja, morate da imate osnov, odnosno da ste osnovani u okviru administrativnog poretka Prištine. I ovaj korak treba rešiti. Tako da čak i da Srbija počne da plaća u evrima, što mislim da će biti konačan rezultat bilo kakvih pregovora koji će se voditi, opet može da se pojavi neki problem u tom platnom prometu. Ti problemi se već sada javljaju i u okviru privatnog sektora. Recimo, kada pojedinci iz, na primer, Beograda i Prištine vrše međusobne transakcije često je problem čak i u tome da li pečat banke kojim se overava platni promet na sebi sadrži informaciju ’Kosovo’ ili ’Republika Kosovo’“, kaže Gajić.
Kako ocenjuje, srpska strana je ovde u mnogo lošijoj poziciji, jer opstanak institucija na Kosovu koje su vezane za srpske institucije, kao i život zaposlenih u tim institucijama, do ljudi koji primaju penzije, socijalnu pomoć i različite vrste dodataka, direktno zavisi od toga da se ovo pitanje reši što pre, koliko već danas.
Izvor: Kosovo onlajn
