На данашњи дан пре 25 година, 1. маја 1999. у аутобусу Ниш Експреса који је погођен НАТО проектилом страдали су брат и сестра Никола и Марија и њихова бака Смиља. Парастос је одржан на гробљу у Грачаници где су сахрањени.
Поводом 25 година од страдања Николе и Марије и њихове баке Смиље парастос је служио свештеник Дарко Маринковић. Запаљене су свеће, а цвеће су положили градоначелник града Приштине Новак Живић и помоћник градоначелнице општине Грачаница Драгиша Стојановић.
Родитељи страдале деце који су остали сами живе са тугом истоветном као и тог дана када се злочин догодио.
„25 година траје наша туга, бол и патња. То што су нам урадили, како да их назовемо, зликовци, убице, окупатори, нанели су нам бол. Деца нису била ни за шта крива, односно цивилно друштво није било криво, али судбина је таква. Током тих дана био сам ван куће, нисам био упућен у сва та дешавања, али имао сам предосећај. Упорно сам се распитивао о аутобусу, да ли је кренуо из Ниша, али нисам добијао информације. Праву истину сам сазнао тек када сам стигао кући, одмах сам запазио пуну улицу људи. Када сам чуо шта се заправо догодило, позлило ми је. Свих ових година живимо због њих, да им обиђемо споменике. Након наше смрти, за њих и њихову смрт распитиваће се будуће генерације. Школа их заборавити неће. Надам се да ће правда угледати светлост дана, али тешко да ћу је дочекати“, казао је отац Драгиша Петровић.
„Пуних 25 година прошле су као један трен, а за нас су све те године тешке. Бог нам је дао здравља да живимо због њих, али снаге више немамо. Упркос томе, скупљамо мало снаге да дођемо до овог места, да их обиђемо. Захвални смо њиховим друговима који су подигли ову спомен плочу, то нам даје наду да ће их и после наше смрти неко обилазити. Дани од првог до седмог маја су јако болни за нас, јако тешко пролазе. Кроз све то сам прошла сама, мој супруг није одмах чуо за ову трагедију, није имао ко да ме утеши. То је оставило последице на наше здравље, разболели смо се и лечимо се од тог дана“, казала је мајка Зорица Петровић.
Да подсетимо Никола и Марија и бака Смиља страдали су током НАТО бомбардовања када је аутобус Ниш Експреса, којим су се враћали из Ништа, погођен проектилом на мосту у Лужану код Подујева. Број страдалих никада није објављен. У аутобусу су били и српски и албански цивили, али на плочи код моста у Лужанима нема српских имена.
„Само три тачке, нема имена Петровића и других страдалих Срба, само су Албанска имена“ резигнирано прича отац Драгиша Петровић који је пре две године посетио место злочина.
У знак сећања на Николу и Марију њхови школски другови у дворишту школе „Краљ Милутин“ коју су похађали, пре три године поставили су спомен плочу коју на годишњицу страдања обилазе.
„И даље се питамо зашто, зашто је то урадио „Милосрдни анђео“ који је рекао да ће гађати само војне циљеве, а ипак је погодио аутобус Ниш-експреса. Оно што највише боли јесте то што на мосту нема њихових имена, као ни име баке, уместо тога стоје три тачке. Ми смо ту да као генерација помогнемо и да их на данашњи дан споменемо, да се не заборави управо тај злочин. Тешко је без њих, јер смо ми сада остварене личности. Док су им родитељи живи, а и ми као генерација, нећемо дозволити да се забораве“, истакао је Миодраг Живић школски друг Николе.
По Николи и Марији назване су две улице у Грачаници у насељу где живе Петровићи.
