U najvećoj srpskoj povratničkoj sredini, u Osojanu kod Istoka, održava se četvrti Đedov sabor posvećen povratku Srba u ovaj kraj i počivšem mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću.Na obeležavanju prisustvuju i predstavnici Kancelarije za KiM,Milena Parlić, Borislav Tajić i Miloš Terzić.
Četvrtu godinu za redom, povodom najvećeg i najuspešnijeg povratka Srba na Kosovo i Metohiju, u Osojanu se okupljaju raseljeni, meštani, umetnici, kulturno-umetnička duštva i svi koji su pomogli da se opstane u ovom u delu Kosova. Mitropolit Amfilohije u prvim danima bio sa povratnicima da ih ohrabri i podrži svojim primerom, ljubavlju i molitvama i smatra se da on jedan od najzaslužnijih za njihovu odluku da trajno ostanu u svom zavičaju, pa je zato, u znak sećanja na njegov rad osnovan Đedov sabor.
Svetu liturgiju služe vladike Teodosije i Ilarion sa sveštenstvom Eparhije raško-prizrenske.Nakon liturgije vladika novobrdski Ilarion istakao je da je bilo teško tih dana ali da Srbi opstaju i danas uprkos teškom vremenu na ovim prostorima.
“Kosovo i Metohija je naša sveta zemlja a različite počasti su se nadvile nad našom zemljom, na nama je samo da se vratimo našim hramovima, veri i Bogu .Iđasmo za svetim mitropolitom Amfilohijem koji je trčao tamo gde su svi bežali , išao je gde je muka gde je narod i zahvaljujući njemu danas smo ovde na mesto povratka, pokajanja. Došli smo sa različitih mesta i danas je sa nama brat, bratanci i rođaci našeg mitropolita Amfilohija su sa nama, a svi se osećamo da smo njegov rod.Ono što je najbitnije da se svi vratimo Bogu, da se pokajemo, smirimo da naše zatrovane odnose očistimo kako bi naučili da drugu vrstu zatrovanosti lečimo”.
Ilarion je istakao da je bilo teško kada su se Srbi vratili u povratničko selo u tada pusto i porušeno i da je liturgija služena u školi.
„Zato je ovo povratničko mesto, ne u samo onom smislu da se narod ovde vratio na svoja spaljena ognjišta sa prvim sveštenikom, blaženom uspomene mitropolitom Amfilohijem koji u ovome selu, a i mi se udostojismo sa njim zajedno da služi liturgiju u srušenoj školi. Tada je besedio, okupio narod, tešio i rekao im da uzmu za praznik ovaj dan na koji se sabrasmo a to je dan Svetih Makaveja, starozavetnik mučenika, ispovednika i boraca za čistotu vere i da im to bude dan za saborovanje, dan za okupljanje i dan za vršenje spomena na veliko čudo Božije, a to je čudo povratka.Na nama je do koje ćemo mere da otvorimo svoju dušu i za Boga i za bližnjega i da na taj način dođemo do prave slobode, jer čovekova sloboda je u onome drugom i drugačijem, a najveća sloboda je u onome koji je najviše drugačiji u odnosu na nas koji smo stvoreni, a to je Bog koji je nestvoren, kojeg nikada niko nije video, ali jedinorodni sin koji je u naručju oca on ga je objavio i on ga objavljuje. On je sa nama u sve dane do svršetka veka. Zbog te tajne se mi sabrasmo se ovde, da bi se skupili i sabrali u onome koji je postao blizak nama, jedan od nas duhom svetim i da bi se priveli našem ocu nebeskom, koji jedini postoji, koji je jedini izvor postojanja. Čovek je biće povratka otkad je otpao od boga i od one rajske naslade, čovek zapravo čezne za povratkom. I jevrejska reč koja označava ono što mi zovemo pokajanje je zapravo reč koja se koristi za povratak“, istakao je Ilarion..
