Iskustvo porodice Nikolić: Lekovito bilje sa Šar planine presudno za jedinstven ukus čuvenog sira

Očuvana životna sredina i pašnjaci prepuni lekovitog bilja, čista voda, ali i odgovarajuća rasa krava presudni su za dobijanje jedinstvenog ukusa i kvaliteta šarskog sira po kome je Sirinićka župa poznata. Porodica Nikolić iz Popovca u opštini Štrpce otkrila je za Kosovo onlajn na koji način ovaj sir proizvodi već decenijama.

Nikolićima je stočarstvo, kako kažu, dopunski posao. Domaćin Radovan najviše se brine oko krava, mada mu pomažu i ostali članovi porodice.

“Trenutno imam dve krave i to je tako zadnjih trideset godina, jer i kapacitet štale je mali, pa i da želim, ne može više od toga. Mužu imamo dva puta dnevno, ujutru i uveče. Telad sisaju neka dva meseca, a nakon što krenu sa hranom imam muzilicu i mužu obavljamo mašinski, što je daleko bolje i više higijenski, a i lakše. Jedna krava dnevno da i do 30 litara mleka i to bez koncentrata. Sir koji od toga proizvodimo je stoprocentna organska proizvodnja”, kaže Nikolić.

Dodaje da svo mleko koje dobiju upotrebe za pravljenje sira čija proizvodnja zahteva mnogo mleka, pa se od 10 litara dobije svega jedan kilogram sira.

“Specifičan je po tome što zahteva mnogo mleka, jer se prilikom sušenja dobija mala količina sira. Gustina mleka treba da bude zadovoljavajuća, a kod mene je to izvanredno jer simental krava ima gusto mleko. Ovaj sir traži masnoću, pa je deset litara mleka potrebno za jedan kilogram šarskog sira”, kaže Radovan.

Za samu prizvodnju sira zadužena je Radovanova supruga Verica, inače profesor fizike. Nakon obaveza u školi ona vreme posveti pravljenju sira. Ističe da je za dobijanje gotovog proizvoda potrebno mesec i po dana.

“Deset litara mleka zagrejemo na 40 stepeni, zatim stavimo sirište, oko tri supene kašike, i to se izmeša i ostavi sat i po do dva da bi se usirilo. Kad se usiri izmeša se i stavlja u cedilo, malo se procedi, istiska i napravi grudica koja se stavi i pokrije kamenom i tako stoji ceo dan. Sutradan se stavlja da se suši. Leti imamo na terasi policu ograđenu žicom da ne bi ušle mušice. Tu sir stoji dva ili tri dana, a nakon toga ga stavljamo u frižider koji nam samo za to služi i tu stoji još dve nedelje. Nakon toga stavlja se u presolac”, ističe Verica.

Radovan navodi da je potražnja za sirom veća od onoga što oni mogu da proizvedu i da sa plasmanom svog proizvoda nemaju problema.

“Velika je potražnja, jedan deo plasiramo tako što nam kući dolaze stalne mušterije, ljudi iz sela i okoline iz Sirinićke župe. Ono što ne prodamo kući vakumiramo i nosimo u markete. To se proda za dva, tri dana, što je znak da ima kvalitet. Maloprodajna cena sira je 12 evra po kilogramu, a na veliko 11. Na veliko se smatra ta jedna kofa koja ima od 10 do 15 kilograma”, kaže Radovan.

Smatra da su zdrava životna sredina, čista voda, ali i odgovarajuća rasa krava presudni za dobijanje jedinstvenog ukusa i kvaliteta šarskog sira.

“Mnogo činioca ima. Prvo nema tu hemikalija, naša životna sredina je očuvana, zdrava. Voda je jako kvalitetna, zatim seno, tu nema đubriva, samo organsko koje bacam. Znači, stoprocentno organsko. Zatim zavisi i od kvalitet krava. Krave koje sam ranije imao nisu mogle da proizvedu ovakav sir, jer su imale manji procenat masnoće u mleku. Krava mora da ima dosta masnoće u mleku da bi se proizveo ovakav sir. Jako je bitna i higijena, od samog tog sirenja do sušenja koje dugo traje. Sve to mora da bude odrađeno kako treba. Kada pričam sa ljudima koji kupuju, njima je skupo, a realno kad bi moja porodica živela u Nemačkoj, ovaj bi sir bio bi sigurno 40 evra, jer on zadovoljava kvalitetom, a kod nas je kupovna moć mala, pa nam je sve skupo”, priča Radovan.

Dodaje da ovaj sir spada u vrhunske sireve i da mora da ima vrhunsku cenu, jer su i sami troškovi proizvodnje veliki, pa se ne isplati da cena bude manja.

Izvor: Kosovo Online