U Izveštaju o usklađenosti pravnog sistema Kosova sa standardima Saveta Evrope Kosovo je prikazano kao neko ko ne poštuje odluke sudova niti međunarodne sporazume. Dokument su sastavili stručnjaci SE koji su na Kosovu boravili od 24. do 27. septembra i u njemu su opisani zastoji u vladavini prava, piše Koha.
U Izveštaju se konstatuje da iako su političke institucije pokazale veću odlučnost u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, da ne poštuju uvek nezavisnost pravosuđa i da postoji zabrinjavajuća tendencija prekomerne upotrebe specijalnih policijskih snaga na severu Kosova.
U delu koji se odnosi na tenzije na severu, koje su kulminirale incidentima u Banjskoj, od Kosova se traži da se uzdrži od policijskih akcija koje bi mogle dovesti do većih sukoba. Kako se navodi u dokumentu, samo zahvaljujući Kforu bilo je moguće izbeći najveću eskalaciju situacije.
„U slučaju nasilnih i nezakonitih protesta ili blokada puteva, kosovske vlasti favorizuju brzu i nasilnu upotrebu specijalnih snaga za uspostavljanje javnog reda, čak i ako postoji veliki rizik da će upotreba sile od strane policije dovesti do nasilja i masovnog krvoprolića. Samo zahvaljujući snažnom stavu Kfora, postalo je moguće izbeći dalju eskalaciju nasilja u nedavnim slučajevima”, navodi se u dokumentu.
Vlast ne želi da osnuje ZSO
U delu posvećenom dijalogu, u dokumentu se pominje Zajednica srpskih opština i navodi se da trenutno nema volje za njeno sprovođenje.
“Sud je zaključio da predloženi zakonski okvir ‘nije u potpunosti ispunio ustavne standarde’. Međutim, Sud u načelu nije isključio mogućnost takvog udruživanja. Ovu presudu su kosovski političari iskoristili da proglase da je osnivanje takve asocijacije samo po sebi neustavno. U trenutku naše posete, čini se da aktuelna vlast ne želi da osnuje takvo udruženje”, kaže se u Izveštaju.
Iako je Sud bio kritičan prema konkretnom dokumentu koji mu je dostavljen, kako se dodaje u izveštaju, on je izričito naveo „da će se Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom osnovati kako je predviđeno Prvim sporazumom, koji je ratifikovala Skupština Kosova.
Nesprovođenje odluke o Visokim Dečanima kršenje vladavine prava
U izveštaju se pominje nesprovođenje druge odluke Ustavnog suda – o imovini manastira Visoki Dečani.
“Vlasti do sada nisu sprovele sudsku odluku koja datira iz 2016. godine. Sud je odlučio da 24 hektara spornog zemljišta pripada Manastiru Visoki Dečani. Ovu presudu su kritkovalii političari i, uprkos ponovljenim pozivima međunarodne zajednice ona nije sprovedena. Ovo je jasno kršenje vladavine prava. Vlasti Kosova moraju bez daljeg odlaganja da sprovedu presudu Ustavnog suda“, dodaje se.
Ostavke Srba na severu
Dok se ostavke Srba iz kosovskih institucija, uključujući policiju, pravosuđe i tužilaštvo, opisuju kao problematične, u izveštaju se pozdravlja činjenica da te ostavke nisu odobrili Sudski savet i Tužilački savet, ostavljajući priliku Srbima da se vrate na svoje položaje.
U izveštaju se pominju i odluke Vlade Kosova iz avgusta prošle godine o eksproprijaciji zemljišta na severu Kosova, zbog čega su se Srbi žalili.
„Predstavnici međunarodne zajednice, uključujući Oebs, EU, Euleks i SAD, izrazili su duboku zabrinutost zbog ovih odluka jer procedura koja je usledila nije bila u skladu sa zakonima i propisima Kosova. Između ostalog, odlukama nije utvrđena, kako je propisano članom 44. Ustava, javna svrha ili javni interes zbog kojih su ove eksproprijacije neophodne. Međutim, generalno se pretpostavlja da je namera da se na tim imanjima izgrade policijske stanice. Ovakav način postupanja nije u skladu sa vladavinom prava i verovatno će narušiti poverenje između srpske zajednice i institucija Vlade Kosova. Vlasti bi takođe trebalo da ulože veće napore kako bi široj javnosti saopštile razloge za eksproprijaciju“, navodi se u izveštaju.
Veliki problem je, konstatuje se, i zaštita svedoka u osetljivim predmetima kao što su ratni zločini, kojima se bave Specijalna veća u Hagu.
Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, u izveštaju se hvale institucije Kosova za neke od preduzetih akcija. Tamo se pominje da je pozicija Kosova u Indeksu percepcije korupcije prema “Transparensi internešenel” poboljšana sa 104. na 84. mesto, ali se smatra nedovoljnom.
„Postoji jasna potreba za daljim jačanjem različitih institucija i tela koja se bore protiv korupcije, uključujući dodatne resurse. Kosovske vlasti moraju da nastave sa svojim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbede pravilnu primenu novog zakonodavstva u ovoj oblasti“, ističe se u dokumentu.
Kosovo je 12. maja 2022. godine podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope.
Izvor: Kosovo online/Koha ditore
