Одрживи опстанак је кључ за одрживи повратак расељених, који је могућ само уколико се уклоне политичке препреке, али и обезбеде сви потребни предуслови, од изградње или реновирања њихових кућа или домова, до добре здравствене заштите и могућности образовања, каже председник општине Штрпце и бивши министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић.
„Увек сам истицао, и у време када сам се бавио овим питањем кроз ресор који сам водио, да без одрживог опстанка не може да буде ни одрживог повратка. Да бисте заиста имали ситуацију у којој ће повратници ту, морате да обезбедите не само изградњу или реновирање њихових куће и домова, већ добру здравствену заштиту, економску сигурност и могућност образовања. Дакле, нешто што је стуб живота сваког појединца, без обзира да ли је расељено лице или живи ту и никад се није селило. У том контексту одржав повратак ће бити могућ када немамо све ове друге проблеме које имамо. А, имамо пуно проблема који су политичке природе“, истиче Јевтић у разговору за Косово онлајн.
Кометаришући последњи случај – напад на Драгицу Гашић, јединог повратника у Ђаковицу, Јевтић каже да је таквих примера и превише.
„Бавио сам се повратком у Љубожде, место крај Истока у које смо вратили Србе који су се из тог места услед ратних дешавања раселили. Прошли су све процедуре, провере, све што подразумева процес повратка. Обновили су куће, изградили нове, људи се вратили. Што се дешава након свих година? Они ухапсе представника тог повратничког села и оптуже га за ратни злочин. Говорим о Жарку Зарићу који се сада налази у притвору. А, он није једини пример. У суштини, одрживи повратак ће бити могућ када, поред ових предуслова обезбедимо и уклонимо ове политичке препреке и проблеме који стоји на путу повратка“, наглашава Јевтић.
Према његовим речима, у актуелној ситуацији, повратак расељених је могућ само у срединама у којима су Срби већинско становништво.
„У овим околностима, каква је ситуација данас, очигледно је да Срби, да би у неком смислу тај повратак буде одржив, могу да се врате у оним већински српским срединама, насељима, или местима, и тамо где постоје сви стубови живота о којима сам говорио, и здравствена заштите, и образовање, и тај економски аспект“, сматра Јевтић.
Каже да је повратак у урбане средине далеко компликованији.
„У Приштини немате школу на српском језику. Немате школу на српском језику ни у другим градовима. Видите шта се дешава са једином повратницом у Ђаковићи. Дакле, Срби данас могу да се врате тамо где постоји овај минимум услова за нормалан живот и опстанак“, истиче председник општине Штрпце.
Поручује да је за потенцијални повратак, али и опстанак Срба на Косову кључно да Срби не продају своју имовину јер само тако постоји могућност да се на њу једном и врате.
„Важно је да не продајемо нашу имовину, имовину коју су нам оставили преци. Сваки пут када продате парче те имовине, продата је шанса да нас буде у будућности више“, наглашава Јевтић.
Због тога је, каже, важно да се живот Срба на Косову не посматра кроз призму дневно-политичких догађаја или краткорочних планирања.
„Морамо да размишљамо о далекој будућности, зато морамо да будемо упорни“, поручује Јевтић.
Извор: Косово Онлине
