Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i opštine Štrpce doneli su Sunčici i Siniši Cvetkoviću iz Prizrena aparate koji su im neophodni za život.
„Nažalost, nismo stigli ni da se obradujemo kako treba, a Sunčici je pozlilo pa je morala da primi infuziju, ali sada smo, hvala Bogu, bolje. Samim tim što smo dobili aparate neophodne za funkcionisanje našeg organizma već se osećamo bolje“, rekao je Siniša Cvetković (67) iz Prizrena izvinjavajući se što nije stigao odmah da javi ovu vest,
Siniša ne skriva radost što je Kancelarija za Kosovo i Metohiju reagovala i obezbedila neophodna pomagala za disanje koja on i njegova supruga sami nisu mogli da nabave.
Oboje u penziji, ovaj bračni par, jedini srpski filigranisti u Prizrenu, nisu imali sredstava da kupe uređaj koji pomaže kod bolesti, odnosno registruje prestanak disanja tokom noći, kao i aparat za inhalaciju.
„Prezadovoljni smo zaista, stari aparat koji je suprug koristio, a koji više ne radi kako treba, koštao je oko 140.000 dinara, a toliko para sada jednostavno nemamo“, priča nam Sunčica (65), koja je odahnula posle svega, jer za njenog supruga život bez neophodnog uređaja predstavlja konstantnu neizvesnost hoće li dočekati naredno jutro.
Siniša dodaje da je već zakazao odlazak kod pulmologa u Kliničkom centru Srbije u Beogradu koji će mu podesiti parametre na aparatu. Objašnjava da su prethodnih nekoliko meseci i on i supruga bili bolešljivi, zbog čega borave kod kćerke u centralnoj Srbiji.
Ipak, kaže, jedva čeka da sve reše što se tiče pregleda i podešavanja aparata kako bi mogli da se vrate u Prizren svojoj kući, gde su jedna od malobrojnih povratničkih srpskih porodica u ovom gradu.
„Pošto u gradu nemamo gde da izložimo svoje radove jer sve filigranske radnje drže Albanci, ponekad bismo prodali neki komad srebra vernicima koji dođu u Crkvu Svetog Spasa, ali to su sitni prihodi, pa sa našim penzijama nismo bili u mogućnosti da sami dođemo do tih aparata“, objašnjava Sunčica.
Ona priznaje da jedva čeka da se sa Sinišom vrati svojoj kući u Prizrenu, čim obave neophodne preglede. Uz ovaj dar Kancelarije za Kosovo i Metohiju njihov dalji život imaće mnogo manje briga.
Jedan je dom
I dok ističu da se teško odvajaju od kuće u Prizrenu, Cvetkovići pričaju da se od 2011. godine otkad su se vratili iz raseljeništva i kada im je kuća obnovljena, donedavno nisu napuštali svoj dom.
„Zbog lečenja bili smo prinuđeni da dođemo kod kćerke u centrlanu Srbiju, ali dom je dom, a naš dom je u carskom gradu“, pričaju Cvetkovići koji su, kažu, 46 godina u braku iz kojeg imaju tri kćerke i šestoro unučadi.
Izvor: Novosti
