Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenjuje da eksplicitno nije izvesno da bi Kosovo moglo da bude jedna od sledećih članica Nato zato što ne ispunjava ni jedan potreban uslov, uključujući i posebno naglašen “pravedan odnos prema nacionalnim manjinama”.
Lunić kaže da je Alijansa vojna i politička organizacija u kojoj se odluke donose koncenzusom, a da se u Članu 10 govori o načinu ulaska novih članica koje moraju da ispune niz političkih, ekonomskih i vojnih kriterijuma.
“To treba da bude demokratska zemlja koja je zasnovana na tržišnoj ekonomiji i koja ima pravedan odnos prema nacionalnim manjinama. I to je posebno naglašeno. Ako tome još dodamo ekonomske kriterijume, a to je dva odsto bruto nacionalnog dohotka koji mora izdvajati za svoje oružane snage, a imamo u vidu da Kosovo nema za sada vojsku, oružane snage i pitanje je kada će je imati i u kakvoj strukturi”, kaže Lunić.
On je skeptičan i koliko bi procedura prijema Kosova u Nato trajala.
“Kosovo nije partnerska zemlja Nato. Nisu članica Partnerstva za mir. Tek treba da osnuju svoju vojsku, tek treba da postanu članica Partnerstva i ukoliko budu želeli i ukoliko ispune kriterijume da uđu u Akcioni plan Partnerstva, a onda ide ta tehnička procedura: od Pisma o namerama, pristupnih protokola, ratifikacije u parlamentima koje mogu trajati i do godinu dana”, ocenjuje Lunić.
Prema njegovim rečima, najave kosovskih zvaničnika da očekuju brz prijem u Nato su populističke izjave koje nisu utemeljene u činjenicama, već isključivo usmerene prema Srbiji.
“Eksplicitno nije izvesno, niti će se to desiti. To je politička, populistička retorika koja iskorištava nesnalaženje Srbije u ovakvim, geopolitičkim, tektonskim poremećajima. Srbija traži svoje mesto u balansiranoj spoljnoj politici i nekakvoj virtualnoj vojnoj neutralnosti koja je u ovakvoj situaciji neodrživa”, naglašava Lunić.
Dodaje da Priština ima jasan cilj da Srbiju predstavi u međunarodnoj zajednici kao ruskog proksi igrača.
“To ne treba zanemariti i tome se Srbija treba veoma jasno i posvećeno posvetiti. Da bi međunarodnu zajednicu uverila da nam je sloboda i posvećenost evropskim principima i vrednostima prioritet. Tu posvećenost smo stavili u član 1 Ustava Srbije. Naša zemalj je zasnovana na takvim principima”, smatra Lunić.
Kaže da je za Srbiju najbolji “odgovor” da što pre homogenizuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
“Ne smemo dozvoliti bilo kakvu nestabilnost na Zapadnom Balkanu koju bez ikakve sumnje bi odgovarala Prištini. Srbima i Srbiji to ne odgovara u ovom trenutku”, izričit je Lunić.
On upozorava da je Kosovo još 2018. godine odlučilo da će u roku od deset godina formirati svoje oružane snage.
“Tako će 2028. te snage verovatno osnovati. Kakve će one biti, kakva će im biti struktura i kakve sposobnosti to će zavisiti od Srbije. Zato u pregovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, uveren sam, treba razgovarati i o bezbednosnim aspektima i da se ima bezbednosni aspekt zato što treba dogovoriti da li će to biti jednonacionalna vojska ili multinacionalna vojska. Da li će oni imati sve sposobnosti koje žele ili će se ograničiti vojne sposobnosti. Kakva će im biti struktura: da li će Srbi participirati u toj vojsci ili ne. I na kraju krajeva, koliko god to neverovatno zvučalo, da li će Srbiji biti potencijalni partner ili će nam biti večni neprijatelj”, zaključuje Lunić.
Izvor: Kosovo Online
