Manastir Devič u Drenici danas je svečano proslavio svoju ktitorsku slavu, Svetog Joanikija Devičkog, uz prisustvo velikog broja vernog naroda. Liturgiju su služili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, episkop mileševski Atanasije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije i vladika novobrdski Ilarion, uz sasluženje monaštva, sveštenstva i sestrinstva Srpske pravoslavne crkve.

U svojoj besedi mitropolit raško-prizrenski Teodosije istakao je važnost ljubavi i žrtve koje stanovnici ovog kraja nose kroz svakodnevni život, uz podsećanje na istorijske borbe za očuvanje svetinja na ovim prostorima.

„Sa ljubavlju živimo na ovim prostorima i svaki krst Gospodnji nam je mio, nosimo ga uz Božiju pomoć i spasavamo se. Hvala braći arhijerejima, hvala sveštenicima, igumanima, igumanijama, najviše hvala mati igumaniji Anastasiji koja ovde stoji pod krstom, kao nekada žene Mironosice, ispod krsta na kome je raspet Hristos, ali sva sila Božija i naše spasenje došlo je sa krsta, braćo i sestre. Zato naše Kosovo i Metohija raspeto danas je naše spasenje, naš spas, i to treba da znamo, a znamo čim dolazimo ovako u ovolikom broju u naše svetinje. To najbolje pokazuje čije su svetinje, kome pripadaju, kome su pripadale i kome danas pripadaju i kome treba da ostanu u nasleđe”, rekao je mitropolit Teodosije.

Mitropolit Joanikije podsetio je okupljene na nedavnu tragediju kada su manastir Devič i grob Svetog Joanikija Devičkog bili napadnuti i spaljeni. Ipak, on je naglasio da ni te silne nedaće nisu mogle uništiti svetinju, koja je, uz molitve i napore monaštva, uskrsnula iz pepela.

„Pamtimo, nije davno bilo kako su bezbožnici iz okoline zapalili, po ko zna koji put, ovu svetinju, sveti, veliki i slavni manastir Devič i oštetili grob Svetog Joanikija Devičkog. Ali ni time ga nisu mogli uništiti, jer je on vrlo brzo vaskrsao iz pepela, molitvama Svetog Joanikija Devičkog i trudom našega vladike Teodosija i njegovog sveštenstva, posebno mati Igumanije Anastasije. Danas u ovaj nedeljni dan proslavljamo vaskrsenje Hristovo i istovremeno svetlosti vaskrsenja Hristovoga gledamo na lice i na vrline Svetog Joanikija Devičkog, koji je živeo daleko od sveta i udaljavajući se od sveta on se zapravo njemu najviše približio jer je se obukao u silu sa visine. Zbog njegove pobožnosti i podviga i posta i molitve posetila ga je blagodat Svetoga Duha da je već za života postao čudotvorac i iscelitelj”, kaže mitropolit Joanikije.

On je dodao da su igumanije pokazale veliku hrabrost, kao i da treba slediti njihov primer.

“Naše igumanije su pokazale izuzetnu hrabrost, i zato i mi treba da se njihovim primerima obodrimo i da se mnogo tome naučimo, kako treba čuvati svetu veru pravoslavnu. A zahvaljujući njihovom trudu, njihovoj žrtvi i ljubavi, mi, hvala Bogu, imamo gde doći. Žive naše svetinje i daju život i snagu i obnavljaju sve nas koji ih ljubimo i kojih posećujemo i kojih ne zaboravljamo. Gde god idemo, mi ih u svojim srcima našim nosimo”, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Episkop mileševski Atanasije istakao je važnost svetog Joanikija i drugih svetitelja u istoriji srpske crkve, naglašavajući da je njihov život primer smirenja, mudrosti i svetosti. On je podsetio vernike da je pravo bogatstvo naroda upravo u broju svetih ljudi.

„Dao nam je svetog Joanikija i mnoge druge iz roda našega, pokazujući time da ovaj rod naš može da daje svete plodove, čovečne plodove, onakve kakvi su mili Bogu. Kud god se okrenemo po svim ovim našim prostorima, svuda imamo svete plodove. Sveti Joanikije, živeo je po onoj filozofiji koja je primenjivana iz vremena drevnih otaca, po onoj filozofiji života koja je primenjivana kod svetih Kapadokijaca. Naročita formulisana rečima svetog Grigorija Bogoslova, koji ovako to sažima. Treba se najpre sam čovek smiriti, pa onda druge učiti smirenju, najpre steći mudrost, pa onda druge privoditi mudrosti, najpre postati sam svetlost, pa onda druge prosvećivati, sam prići Bogu, pa onda druge privoditi i sam postati sveti, pa onda druge osvećivati i privoditi svetosti. Pokazao je sveti Joanikije, da je istinita ona izreka takođe svetih Vizantijaca, da jedan narod je toliko bogat, koliko ima svetih ljudi, jer ti sveti ljudi, originalni ljudi, po Božijem promislu, oni nas približavaju Bogu”, kazao je episkop Atanasije.

Nakon završetka liturgije i posluženja, u porti manastira Devič vernici su uživali uz narodne igre i pesme.