Миљковић: Васкрс се на Косову празнује на посебан начин

На територији Косова Ускрс се празнује на један посебан начин јер је ово територија на којој су људи везани за све празнике, истиче доцент на Катедри за српску књижевност и језик на Приштинском универзитету са привременим седиштем у Косовској Митровици Марија Миљковић, која указује да је Ускрс или Васкрс, покретни календарски празник, који уз себе „повлачи“ трећину године, што значи да је скоро 120 дана у години посвећено празницима који су у повезани са Васкрсом.

Претходи му Васкршњи пост који траје седам недеља.

Након Васкрса обележавају се још неки празници који спадају у то „календарско време“, које се завршава Спасовданом, 40 дана након Васкрса, за којим следе Духови, да би осам недеља након Васкрса, започео петров пост, што чини 120 дана васкршњих празника, односно трећину године, појашњава за Косово онлајн доцент на Катедри за српску књижевност и језик на Приштинском универзитету са привременим седиштем у Косовској Митровици Марија Миљковић.

Указује да је значајно да током васкршњег поста свака недеља има назив, а да се последња недеља назива Велика недељ,а док је карактеристично да се у јужној Србији и на Косову овај празник назива и Велигдан или Велик ден.

Вук Караџић је у свом речнику из 1852. године забележио неколико назива који се користе за Ускрс или Васкрс. То су називи Васкрсеније, Васкресеније или Вајскрс или Велигдан. Неки од тих назива су у појединим радовима који се тиме баве, постали архаизми и у народу је остао распрострањен назив Ускрс или Васкрс. Одређени етнолози сматрају да је Васкрс свечанији назив и да се користи у одређеним приликама,. Део ‘ва’ потиче из старословенког језика који је временом по одређеним правилима прешло у ‘у’, тако да код српског народа имамо и термин Ускрс“, напомиње Миљковић.

Према њеним речима, последња три дана пред Васкрс долазе у први план, а све забране се везују за велики четвртак уз подсећање да се у околини Лознице мештани Троноше окупљају у цркви где доносе „Тежачке свеће“ који су тешке и по 50 килограма и да оне остају да горе током целе године, односно до следећег великог четвртка. 

С друге стране, наоводи да су обичаји на Косову разнолики и да се мотиви фарбања јаја разликују.

„На територији Косова и Метохије, Ускрс се празнује на један посебан начин јер је ово територија на којој су људи везани за све празнике, па и за овај најрадоснији хришћански празник. Издвојила бих Призрен, Ораховац и Велику Хочу који су познати по специфичном фарбању јаја. Они се и неколико недеља пре самог Васкрса припремају за то бојење јаја које они украшавају воском, односно шараљком и воском. Различити су мотиви који се могу наћи на тим јајима од црквених елемената, али има много елемената из народне традиције, има доста цвећа фауне, доста зооморфних елемената“, прича она.

Фото: Радио Словољубве

Обичај је да се рано ујутру оде у цркву, у местима у којима постоји црква.

„Раније се наш народ у местима где није било цркве – сам причешћивао, а тај обичај се звао ‘примање комке’, што значи парче ускршњег колача које је домаћица умакала у вину. Домаћин стоји изван куће и позива сваког од укаћана, који је свечано одевен, да прими тај комадић хлеба умочен у вино и да прескочи преко секире и прага, на тај начин благосиљајући укућане“, преноси Миљковић.

За бојење јаја, такође, постоје различите приче и предања стара вековима. 

Миљковић каже да је много прича у народу које су преношене кроз историју, а које објашњавају зашто се јаја боје црвеном бојом.

„Једна од најпознатијих је прича о Марији Магдалени која је, када је срела, цара Тиберија поздравила речима ‘Христос Васкресе’, на шта јој је он одговорио – ‘Да Христос васкрсе када та јаја постану црвена’. У том тренутку се десило чудо и по предању јаја су добила црвена боју. Прича која се прича у нашим крајевима везана је за период пре васкрсења Исуса Христа. По њој су жене, док су Исуса јурили римски војници, увидевши да Исус не може побећи, почеле да износе офарбана јаја и стављале их на пут. Војници су се нашли у чуду, јер су први пут то видели и док су они зачуђено гледали обојена јаја то је дало времена Исусу да побегне од гонилаца“, каже Миљковић.

На Косову се, додаје, прво офарбано ускршње јаје – чуваркућа, зове још и „страшник“ и апотропејско својство.

„То значи да је народ практиковао да се ‘страшник’ изнесе из куће како би спречио градоносне облаке да униште летину; верује се, такође, да помаже када се јави пожар или у тражењу изгубљене стоке у шуми. Свако разбијено јаје уствари означава пут у обиље, а може представљати и замену за крвну жртву“, истиче Миљковић.

Наглашава да је традиција – идентитет народа и да све оно што се кроз историју дешавало српском народу није утицало да се обичаји забораве већ су је они неговали и чували у кругу породице, што је Србе од давнина до данашњег дана и одржало.

„Традиција једнога народа је уствари идентитет једног народа. Док год се ми окупљамо око неког обичаја, чувамо свој идентитет. Обичаји су нас спасили и кад смо били под турском влашћу. И тада смо се окупљали и, шта више, чували традицију. Ако нисмо могли да то урадимо на видљив начин, ми смо своје обичаје чували у кругу своје породице. Дакле, чување традиције и обичаја је заиста нешто што је важно за очување једног народа“, рекла је Миљковић и цитирала Вука Караџића који је рекао да је „боље да нестане село него да у селу нестану обичај“.

Према њеним речима, студенти Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици веома су активни у очувању обичаја и традиције кроз бројне активности на Филозофском факултету и катедрама за Српски језик и књижевност и Српску књижевност и језик.

„Факултет је активан у томе, јер студенти у оквиру предмета ‘Народна књижевност и српски књижевни фолклор’ одлазе на терен и доносе грађу која је нама изузетно вредна. Ми све то сакупљамо на једном месту и надамо се да ће једног дана и то бити публиковано. Донесе нам разне обичаје, ми замолимо да то буде веродостојно, ту се ништа не мења. Разговарају најчешће са старијом популацијом, јер млађа није заинтересована за наше обичаје, које сматра као нешто застарело, архаично и што у суштини не би требало да буде тако“, закључила је Миљковић.

Извор: Косово онлине