Napredak Srbije u evrointegracijama, prema najavama iz Evropske unije, već na samom početku godine postaće formalno tešnje povezan sa rešavanjem pitanja Kosova i Metohije. To je od Evropske komisije zatražio Savet za opšte poslove, a potvrdio Evropski savet.
Zahtev podrazumeva da u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije do kraja januara 2024. hitno budu uneti Sporazum Beograda i Prištine o putu ka normalizaciji odnosa iz Brisela i aneks o primeni iz Ohrida.
Da je to rok za formalizaciju postignutih dogovora, potvrdio je i specijalni posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak.
U procesu pristupanja Evropskoj uniji takozvana “sva ostala pitanja”, koja nisu obuhvaćena prethodnim poglavljima, nalaze se u poslednjem, trideset petom. Za Beograd je to normalizacija odnosa sa Prištinom.
Oblast koja diktira ukupan tempo evrointegracija Srbije, prema zahtevu iz Brisela, dobiće dodatne, jasno formulisane kriterijume.
Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da je taj zahtev birokratska obaveza ljudi koji rade, činovnika, diplomata i Lajčaka.
“Tako da ja zaista očekujem krajem januara, početkom februara da se oni pojave sa amandmanima na Poglavlje 35 pregovaračkog okvira za članstvo Srbije u Evropskoj uniji”, objašnjava Janjić.
Najavljena dopuna merila za Poglavlje 35 tumači se kao sporna, zbog mogućeg uključivanja obaveze za Srbiju da se ne protivi članstvu svoje južne pokrajine u međunarodnim organizacijama.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosmet ocenjuje da bi to bio potpuno pogrešan politički potez Evropske unije, koji bi dodatno zakomplikovao odnose Beograda i Prištine, ali i doveo u pitanje evropski put ne samo Srbije, već i celog regiona.
“Mislim da je to, zapravo, poslednje političko sredstvo ucene Srbije kojim Evropska unija može da se posluži, da nas uceni – ako hoćete u Evropsku uniju, onda ćete morati da se odreknete dela teritorije. Posle toga više nemaju šta u političkom smislu da preduzimaju od mera pritisaka na Beograd”, tvrdi Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
Veće pritiske doneo je francusko-nemački plan. Na dogovore o normalizaciji odnosa sa Prištinom, postignute u Briselu u februaru i u Ohridu u martu, potpisi nisu stavljeni, a saglasnost Beograda je bila usmena, ali načelna i uz jasne rezerve.
Prema mišljenju predsednika Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušana Janjića, svi ti napori koji su činjeni posle 2000. godine doveli su do tog sporazuma.
“Znači, to je to. To je maksimum, a ako narod stvarno neće, onda znamo: nećemo ići u Evropsku uniju, nećemo nigde ići”, misli Janjić.
Rezerve Srbije na sporazum su izražene i pismenim putem, a taj stav je u Briselu predočen prilikom usaglašavanja sa deklaracijom Samita Evropska unija – Zapadni Balkan.
“Što se nas tiče, mislim da je apsolutno neprihvatljivo da mogu da se stvore bilo kakvi, bilo kada, uslovi da se Beograd odrekne Kosova i Metohije, de fakto priznanjem u početku, a posle i de jure, i da im otvori vrata za članstvo u međunarodnim organizacijama”, podseća predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
Pitanje će biti hitno za naredni saziv Narodne skupštine, smatra Milovan Drecun, koji u parlamentu očekuje jačanje državne pozicije o Kosovu i Metohiji.
A ukoliko poslanici odbace amandmane na Poglavlje 35, posledičan je gubitak ne samo evropske perspektive, već i finansijske pomoći, zaključuje Dušan Janjić.
Izvor: RTV; Foto: Sputnik
