Novinari sa KiM o 17. martu: I dalje otkrivamo šta je sve u našem životu, u kulturnom, državnom i duhovnom kontekstu uništeno
17. mart 2004. godine ostaće u sećanju svih Srba koji su nakon 1999. ostali na Kosovu i Metohiji. Šta se tada zaista desilo teško je objasniti. O martovskom pogromu svedoče i novinari koji su izveštavali o strašnoj tragediji.
Slike uništavanja, paljenja i zgarišta tih dana zla, marta 2004. godine otišle su u javnost zahvaljujući ekipi RTS-a i novinaru Žarku Joksimoviću, koji su među prvima beležili užasne scene.
“Nije bilo nimalo lako, sve komunikacije do Merdara su bile rizične, najpre je trebalo rizikovati i sve to snimiti. Uspeli smo u jednom danu da zabeležimo ono što smo prvog dana videli, dan posle smo zabeležili Kosovo Polje, Lipljan, dan kasnije Obilić i onda sve preko Merdara, gde su nas čekale kolege iz TV Toplice, preuzimale materijal i slali priloge linkom iz Prokuplja RTS-u”, priseća se Joksimović.
Strašna tragedija srpskog naroda dešavala se pred očima pripadnika međunarodne misije. O stanju u sedištu misije u Prištini svedoči Momirka Čanković, novinarka Informativne službe UNMIK-a.
“Ja se toga sećam, strah je bio veliki kod pripadnika međunarodne zajednice. Možda bih se i ja uplašila da sam u nekoj stranoj zemlji kao oni, u nekoj misiji, ali oni su bili u strahu od onih čija su prava došli da štite, a onda je nastupio jedan totalni haos”, rekla je Momirka Čanković.
Šta se tog 17. marta zaista desilo, i danas, posle 20 godina teško je objasniti.
“Organizacija koja izgleda savršeno, a nema vođu. Sistem koji ide i pred sobom nepogrešivo nalazi ono što je srpsko i uništava. Ta plemenska matrica koja kaže: Izbriši sve što ne liči na tebe, se tog tana izlila pred nas i obuhvatila naš život. Do dana današnjeg mi otkrivamo šta nam se dogodilo 17. marta. Za 17. mart je potrebna nauka, za 17. mart su potrebne različite discipline koje će proučavati šta je to sve u našem životu, u našem kulturnom, državnom i duhovnom kontekstu uništeno”, navodi Živojin Rakočević, novinar i pisac.
Sećanje i nezaborav na 17. mart sa preispitivanjem uzroka i posledica je potrebno i neophodno, između ostalog, i da se u vremenu posle zaštitimo od ponavljanja zla.
