Косово

Павковић: ЕУ нема механизме да реши проблем динара

Истраживач Центра за европске политике Милош Павковић сматра да су и Београд и Приштина показали неконструктивност у новој рунди дијалога у Бриселу, док Европска унија очигледно нема механизме да приволи стране да реше проблем динара на Косову.
„Очигледно да су Београд и Приштина наставили стару стратегију оптуживања за непостизање договора. Оно што је сада другачије јесте то што је још на прошлој рунди Мирослав Лајчак као специјални представник за дијалог рекао да Европска унија има компромисни предлог за који се нада да ће га обе стране прихватити. Видели смо да је ЕУ интензивирала преговоре, конкретно, само на тему питања динара било је седам састанака, али и даље нема договора. То говори о неконструктивности страна“, нагласио је Павковић за Косово онлајн.

Како истиче, ЕУ заправо нема механизме да приволи стране да прихвате споразум.

„ЕУ чак и када излази са неким предлозима, очигледно да нема начине да натера стране да их прихвате, па су онда Београд и Приштина веома неконструктивни и показују да не желе договор“, нагласио је Павковић.

На питање како коментарише предлог Лајчака да стране пристану на фомирање новог финансијског ентитета, Павковић одговара да то јесте био компромисни предлог и корак напред.

„На претходним рундама главни камен спотицања било је лиценцирање Банке Поштанске штедионице, то је била српска позиција, док је косовска страна одбијала тај начин решавања проблема. Сада је ЕУ изашла са тим предлогом да се направи нова финансијска институција, односно банка која би имала лиценцу косовске Централне банке, а у исто време би имала могућност да прима динаре из Србије и ради конверзију у евре. То јесте компромисни предлог и корак напред, међутим, забрињавајућа је чињеница да две стране нису успеле да се финално договоре око тога. То су оставиле за још једну рунду дијалога или за више рунди, а прелазни период који је дала ЦБК је завршен и сада је плаћање динарима на Косову забрањено. То сад отвара могућност за кажњавање, затварање радњи и тако даље, па може произвести додатну тензију и ескалирати ситуацију на терену. Неопходно је да Београд и Приштина подхитно нађу решење и заједнички језик око овог питања“, истиче.

Како додаје, тешко је проценити да ли обе стране у подједнакој мери желе решење.

„Обе стране су показале да су неконструктивне. На првом месту, приштинска страна, зато што су уопште донели такву одлуку у тренуцима када је генерално политичка ситуација нестабилна и потом инсистирали на забрани динара и преласку на евро – то је једна страна приче. Са друге стране, Београд не жели да одустане од онога што већ има, а то је Банка Поштанска штедионица која већ функционише на северу КиМ. Две стране су се сукобиле око тог једног питања и ниједна не жели да прави уступке. У том смислу, можемо говорити о неконструктивности обе стране. Улазити у процене ко је мање, а ко више конструктиван није могуће у овом тренутку, али обе стране показују једну врсту незрелости и неодговорности, пре свега према грађанима и Србије и Косова који живе на северу“, наглашава аналитичар.

Будући да је Мирослав Лајчак при крају ангажмана на месту специјланог изасланика ЕУ за дијалог, Павковић читав његов мандат оцењује турбулентним.

„Лајчак је номинован у августу 2020. године и после скоро пуне четири године, његов мандат се може окарактерисати као веома турбулентан са много рунди дијалога које су биле неуспешне, као ова јуче и претходних шест, а било их је и претходних година. Када бисмо извукли једну позитивну ствар из његовог мандата, то је Споразум о нормализацији, тзв. Охридски споразум. Међутим, видимо да је и он у кризи и његова имплементација је доведена у питање, тако да је цео Лајчаков мандат упитан у смислу напретка у дијалогу. Пре можемо говорити о назадовању у претходне две, три, па и четири године. Тако да, питање заоставштине Мирослава Лајчака је веома упитно, односно шта ће уопште остати од дијалога након што он оде“, закључио је Павковић.

Извор: Косово Онлине

Прикажи још

Повезани артикли

Бацк то топ буттон