Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je povodom poslednjih razgovora u Briselu rekao da su se za Srbiju čule značajne i važne stvari dok je Priština nezadovoljna jučerašnjim sastankom Samita lidera EU – Zapadni Balkan. Petković se nada će početkom januara doći do sazivanja Zajedničke komisije za nestala lica. Ističe i da je tokom trojnog sastanka više puta, pred Miroslavom Lajčakom, pitao predstavnika Prištine Besnika Besljimija o formiranju Zajednice srpskih opština na šta je on odgovarao ćutnjom.
Još jedna godina dijaloga Beograda i Prištine je završena. Petković je na dogovor o formiranju Zajedničke komisije za nestala lica rekao da će se saradnja Beograda i Prištine u pronalaženju nestalih lica nastaviti isključivo zaslugama Beograda.
Nada se da će početkom januara doći do sazivanja Zajedničke komisije.
„Mi smo pre godinu i po dana usvojili Deklaraciju na visokom nivou o nestalima i nakon toga krenuli smo u pravcu usvajanja pravilnika o radu i zajedničke komisije koja treba da podrži radnu grupu koja ostaje najglavniji mehanizam za rad kada je reč o pronalasku nestalih, koja je pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika UN i s druge strane Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta“, podseća Petković.
Objašnjava da je ta radna grupa uspela da do sada pronađe i otkrije preko 1.800 nestalih lica i da je važno da se i preostalih 1.608 pronađe, od toga skoro 570 Srba.
Istakao je da je pitanje pronalaska nestalih pre svega humanitarno, a ne političko.
„Priština, koja želi da monopolizuje to pitanje, kada treba konkretno da se dogovorimo o nestalima uvek je bežala od te teme. Neće da otvori arhive tzv. OVK, neće da krene sa iskopavanjima na ostalih devet lokacija za koje je Beograd još davno poslao svoje zahteve. S druge strane, Beograd je sve svoje ispunio i sva mesta za koje je Priština tražila da budu istražena su istražena, uključujući poslednju lokaciju Štavalj“, objašnjava Petković.
Tokom trojnog sastanka Miroslava Lajčaka, Besnika Besljimija i Petra Petkovića razgovaralo se i o energetskim, telekomunikacionim pitanjima, pitanjima prava Srba i drugim temama, ističe srpski izaslanik.
Među temama je bila i Zajednica srpskih opština. Predstvanik Beograda kaže da nije dobio nikakve odgovre od Prištine.
„U više navrata, najotvorenije sam postavio pitanje gospodinu Besljimiju. Da li prihvata Evropski nacrt statuta za Zajednicu srpskih opština, što je važan, neophodan korak da bi krenuli dalje. On ćuti“, rekao je Petković.
Ističe da je to pitanje postavio pet puta pred Lajčakom zbog toga što želi da ostane zapisano da je predstavnik Prištine na to pitanje ćutao.
„Zato što oni ne žele formiranje Zajednice srpskih opština. Nikada je nisu ni hteli i to vam je apsolutno jasno“, kaže Petković.
Ističe da bez Zajednice srpskih opština nema opstanka Srba na Kosovu, jer ta zajednica treba da obezbedi okvir za kolektivna i individualna prava Srba koja danas ne postoje.
Krajem januara Miroslavu Lajčaku ističe mandat na mestu izaslanika EU za dijalog. Petković smatra da bi bilo najnormalnije da bude postavljen novi specijalni izaslanik za dijalog, kako bi mogli da nastavi sa poslovima sa kojim se „tapka u mestu“.
Na pitanje da li je posledinjm sastankom dijalog Beograda i Prištine oživeo, Petković odgovara da nikada nije ni prestao da postoji. „Zato smo i uvek prisutni u Briselu. I želimo da dođe do kompromisnog rešenja, jer je to jedini način da sačuvamo mir i stabilnost i da obezbedimo bolji život i budućnost za Srbe na Kosovu i Metohiji“, istakao je Petković.
Naveo je da je problem u Prištini koja ne želi da razgovara i svakog dana jednostranim protivpravnim i nasilnim potezima gazi Briselski sporazum.
Na Kosovu je u toku predizborna kampanja, a prijavljeno je 28 političkih subjekata. Petković je istakao da je važno da Srbi budu jedinstveni i da što više Srba izađe na biralište 9. februara.
„Apsolutno je važno da Srpska lista osvoji svih deset zagarantovanih mesta jer je to jedini način, jedina brana i otpor svemu onome što Kurti želi da sprovede i brojnim zakonima koje bi onda donosio u parlamentu u Prištini ukoliko bi na tim mestima zagarantovanim za Srpsku zajednicu sedeli neki poput Rašića koji, na primer, juče se nije usprotivio formiranju nekakvog muzeja za takozvani genocid“ rekao je Petković.
Izvor: RTS
