Samo na teritoriji Vojvodine, od januara ove godine, evidentirano je 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja, pokazuju porazni podaci Centra za podršku ženama.
Ista statiska kaže da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva počinilac je muškarac.
Statistika retko govori celu priču, ali je ipak jasno da je situacija vrlo ozbiljna i neophodno je reagovati. Životi žena žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja ne smeju biti i ostati samo statistički podatak.
Ujedinjene Nacije, svojom Rezolucijom broj 54/134, proglasile su 1999. godine 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, radi podizanja svesti o činjenici da su žene širom sveta žrtve zlostavljanja, kao i fizičkog, seksualnog, psihičkog, porodičnog i drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne Kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj Kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
“Obeležavanje 25. novembra je prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše nasilje. Potrebno je raditi kako na uspostavljanju efikansih i dostupnih usluga u okviru sistema zaštite, prepoznavanje usluga za žrtve sekusalnog nasilja kao specijalizovanih usluga socijalne zaštite, kao i na podizanju svesti o štetnim obrascima kojima se žrtve viktimizuju. Iako Istanbulska konvencija, propisuje obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške kojeomogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su usluge podrške dovoljno dostupne. Dok god država ne preduzme sve na šta međunarodnim dokumentima obavezala a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene”, objašnjava Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama.
Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i Centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP Vojvodina, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica.
“Sistemski pristup problemu zaštite i podrške žrtava seksualnog nasilja podrazumeva da sve institucije reaguju pravovremeno i u međusobnoj koordinaciji. Na prvom mestu, važno je sprečiti da se seksualno nasilje posmatra kao problem za koji su isključivo odgovorne žrtve. Dakle, nadležni organi treba da veruju u iskaz žrtve i ne osuđuju je zbog nasilja koje je preživela. Sistemski pristup podrazumeva da se učini sve da se umanji svaka retraumatizacija žrtava tako što će se unapređivati dostojanstvo, autonomija i pravo izbora žena što su i neki od načela rada centara za žrtve seksualnog nasilja”, kaže Danica Todorov ispred Centra za žrtve seksualnog nasilja.
Ženama koje prežive bilo koji oblik nasilja, posebno koje su preživele seksualno nasilje potrebno je vreme da bi se osnažile i progovorile o traumi i svemu što su preživele, a zbog osude okoline, nerazumevanja društva, neadekvatne reakcije institucija i prebacivanja krivice na žrtvu, najveći broj žena odluči da ćuti zbog čega neki od slučajeva seksualnog nasilja koji budu prijavljeni često ostaju nerešeni ili sa oslobađajućim presudama za nasilnike. Podrška u Centru za žrtve seksualnog nasilja pomaže žrtvama da prevaziđu preživljenu trauma i krenu putem oporavka.
“Centri za žrtve seksualnog nasilja koji funkcionišu u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici žrtvama seksualnog nasilja pružaju usluge koje uključuju medicinsku/zdravstvenu, forenzičku i psihološku podršku koja je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji. To podrazumeva lekarski pregled, odnosno neposrednu medicinski negu posle napada, ali i kasnije. Lekarski pregled je način da se otklone posledice telesnih povreda koje nekada mogu veoma ozbiljno da ugroze zdravlje žene”, dodaje Biljana Stepanov.
Svi imamo odgovornost da zaustavimo i sprečimo nasilje, jer otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već plod kolektivnog nastojanja i objedinjenog međusektorskog pristupa. Zato se na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama šalje zajednička poruka da se nasilje nad ženama i nasilje u porodici ne može i ne sme tolerisati.
Izvor: B92
