Протојереј Јанковић: Са Христом васкрсавамо, ако са њим живимо

Васкрс, као највећи празник, празник је радости, јер је Христос својим васкрсењем победио грех, смрт и ђавола и решио тајну живота. Треба да тражимо и преиспитујемо свој живот, да и ми са Христом васкрсавамо, ако са њим живимо. Зато је Васкрс наш највећи празник, каже протојереј Радослав Јанковић, свештеник при Цркви Светог Великомученика Димитрија у Северној Митровици.

„Васкрс је наш највећи празник. Васкршњи пост траје седам недеља, и кроз цео пост, имамо припрему – пост, молитва, исповедање, причешће, да би тако се тако смирили пред Богом и људима и у миру дочекамо најрадонији хришћански празник, васкрсење Господа Бога и спаситеља, Исуса Христа, јер и он је мир наш и тај који је донео мир роду људском“, каже Јанковић за Косово онлајн.

Иза нас је Лазарева субота, односно, дан када је Христос васкрсао пријатеља и тиме је доказао да је богочовек. То је, наводи Јанковић, чудо под сунцем које људи нису видели, а тиме су се одушевили и пошли за њим. Чак су га и деца чекала цвећем и палминим гранама када је на магарету улазио у Јерусалим.

„Христос је у свему био раван људима, осим у греху. Он је могао да учини све што род људски није могао. Грех је слепило душе. Фарисеји су мислили да ће он да им отме земаљску власт, али се он није борио за царство, већ је народ њега прихватио због свега што је учинио за род људски. Уплашени Фарисеји су гледали како да га убију и зато су од Цвети до Васкрса велики дани, јер су се дешавали велики догађаји у историји људскога рода“, каже Јанковић.

Фото: Косово онлајн

На сам Велики четвртак, Христос је донео свету тајну евхаристије својим ученицима, подсећа саговорник, јер је благословио хлеб и вино – тело и крв своју, која се излива ради распуштења грехова људским, и тиме створио заједницу Бога и човека.

„Он је тај који је дошао да нам оптости наша сагрешења. Сви који се кајемо и који смо пошли за њим, желимо да исправимо живот свој и поправљамо. Ми кроз то поправљање и чисћење душе и тела, на најбољи могући начин прослављамо Бога, јер омогућавамо да се Бог усели у нас, да нам помогне и да нас просветли“, наводи он.

Христос је отишао у добровољно страдање, а издао га је ученик, Јуда Искариотски. На суду пред Понтијем Пилатом, нису нашли никакву кривицу на њему, али ипак, додаје Јанковић, донета је одлука да се он разапне на крсту. Чак и у моментима страдања, када су га пробадали копљем на Велики петак, Христос је говорио ’опрости им Боже, не знају шта чине’.

„Он не осуђује ни у том моменту, нити проклиње. Бог је љубав и он може да делује као надумна тајна узвишене љубави божије која је дошла да посети овај свет и помогне нам, да нас просвети, да будемо бића радости, доброте, истине и љубави, свих оних врлина које треба да красе људску душу“, наводи он.

Поред Исуса, разапета су још два разбојника. Међутим, наводи Јанковић, један се покајао за своје грехе а један није. Покајник је завршио у небеском царству.

„Бог куца на вратима свачијег srcа, да би се људи покајали и признали га. Не постоји друго име пред сунцем које нам може помоћи, осим Исуса Христа, јер је он урадио све за нас. На Велики петак је страдао ради нас и нашег спасења. Рашио је руке како би нас загрлио и искупио“, каже протојереј.

Трећег дана, Христос је васкрсао из гроба и устао из мртвих, а анђели су се приказали мироносницама и казали ’Зашто тражите живога међу мртвима? Није овде, устао је’. Оне су, наводи Јанковић, те радосне вести пренеле Исусовим ученцима, који су се Великог петка разбежали, по слабости људској, како би они поверовали да је Христос победио смрт.

„Наша вера православна је од Бога откривена, преко светих апостола и отаца преносила се до данашњих дана. Докле год је у нашим srcима у роду нашем српском, остаће православље да узраста до краја века и света, до краја историје и другог Христовог доласка. Ми преко његове свете цркве, коју је он установио и чија је глава, ми преко његове свете саборне и апослтолске цркве, овде се припремамо за живот вечни. Сва богослужења су припрема и одричемо се греха и остављамо овоземаљски живот у сластима и страстима овога света, преображавамо се и просвећујемо. Умире онај грешни човек у нама, а рађа се нови безгрешни човек у Христу. То је наше преображење, промена ума, воље, осећања, погледа и размишљања. Све оно што је грешно, што нас везује за трулежност и смрт, све преко цркве преображавамо кроз покајање и свете тајне које црква дарима, кроз пост, молитву и исповедање“, поручује он.

Тако се јача нада да ће Исус помиловати људе и сетити их се у царству божијем. Протојереј каже да се не зна дан и час страшног суда, али треба бити спреман као да је сваки дан последњи дан, те да се живи са што чиситијом душом.

„Васкрс, као највећи празник, празник је радости јер је Христос својим васкрсењем победио грех, смрт и ђавола. Решио је тајну живота. Христов гроб је посао извор живота. До тада је распеће на крсту било срамно, а од тада постаје знак силе, знамење и спасења. Сваки нам је грех опроштен ако се за то покајемо. Треба да тражимо и преиспитујемо свој живот, да и ми са Христом васкрсавамо, ако са њим живимо. Зато је Васкрс наш највећи празник, Христос васкрсе, радост донесе“, пожелео је Јанковић.

Он је додао да као и у свим храмовима, и храм Светог Димутрија има распоред богослужења у оквиру предстојећих празника. На Велику среду служи се литургија и повечерје у 8 и 17 часова. На Велики уторак служи се литургија и велико бденије такође у 8 и 17 часова. На Велики петак царски часови се служе од 8 часова, у 14 часова се износи плаштаница, а Статије је од 18 часова. На Велику суботу литургија је од 8 часова, док на Васкрс јутрење почиње од поноћи, литургија је од 8 часова а пасхално вечерње од 17 часова.

Извор: Косово онлајн