Ракочевић о апелу Епархије рашко-призренске: СПЦ позива на живот, говори искуством векова

Апелом Епархије рашко-призренске српском народу да покаже јединство и трпљење, у тренутку изложености отвореној репресији косовских власти, Српска православна црква позива на живот, као најважнија, најстарија и најживотнија институција на Косову, каже за Косово онлајн новинар и књижевнк Живојин Ракочевић.

„Српска православна црква позива на живот и СПЦ им је једина показала да се живот може обновити тамо где нико не верује да се може обновити“, истакао је Ракоћевић.

Нико, додаје, није веровао да Призренска богословија може да пропева, да свештеник у Истоку може да опстане, да у центру Пећи преживи, али – преживео је, и то је пример који, једноставно, говори животом.

„Српска православна црква говори животом, искуством векова, ропства, искуством трпљења, наде и искуством васкрсења, јер нико не може да види радост Девича, као онај који је видео његову пропаст. Све је уништено, до последњег камена“, указао је Ракочевић.

Он напомиње да је СПЦ најважнија, најстарија и најживотнија институција на Косову, те да је у њеним рукама све што је тај простор цивилизацијски најважније изнедрио. 

„Она не говори другима, већ народу, личностима. Српска православна црква говори појединцу као живој цркви, јер тај појединац и та личност, и када оде у Дечане, уграђује ссе у векове и у савршену уметност, у наду свих Срба, укључујући и оне који никада нису били и који никада неће бити ту, да за њих чува њихово благо и њихову личну карту у цивилизацији“, навео је Ракочевић.

Ракочевић истиче да СПЦ, са свим појединцима, ма колико то изгледало апстрактно-  чува своје наслеђе за Србе који живе у Њујорку, Аустралији, свуда у свету.

„То је ствар једног наслеђа, живота, ствар једне цивилизације и она говори увек о перспективи будућности. Зато је врло важно, да у овом периоду, у коме је приштинска администрација кренула да тамо где ми не живимо, присвоји све што није њихово и да узме све што је наше, црква делатно иде тамо, на зидине Богородице хвостанске, у Ракитницу код Подујева, у Стрмац, где кажу – ’па да, то је католичка црква’.. Не, то не може бити католичка црква, нити може бити ичије туђе наслеђе, до наслеђе онога ко је њен власник“, поручио је Ракочевић.

Суштина је, указује у разликовању – „вредности“ и „власништва“.

„Потпуно је јасно да је све што припада СПЦ на Косову – њено власништво и власништво овога народа и појединаца који ту живе и који у томе активно, својим животом учествују. Друга ствар је вредност. Вредности су ствар читавог човечанства. Дечанима се једнако диве и Јапнаци и Американци, али се зна да је то само власништво некога ко живи у Лапљем Селу и некога ко живи у Њујорку и чији су краљеви то оставили за њега и за будућност“, поручио је Ракочевић.

Извор: Косово онлине