Nakon bombardovanja 1999.godine u Obiliću je živelo oko 200 Srba, koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove marta 2004.godine. Porodica Stolić je iz svoje kuće izašla 18. marta 2004.godine, kada je masa Albanaca počela da pali srpske kuće.
„Pored svih dešavanja želeli smo da ostanemo u svojoj kući, ali smo ipak morali da izađemo jer je neobuzdana masa Albanaca počela da redom pali srpske kuće. Kfor je želeo da nas što pre evakuiše i nije nam dozvoljavao ni osnovne stavri da ponesemo. Sve do posle podneva 18.marta 2004. ja sam sa svojom decom i suprugom bio u svom domu“, istakao je, gostujući u Jutarnjem programu RTV Gračanica, Novica Stolić, koji je dodao da ih je tada Kfor smestio u kamp, gde su spavali na kartonu i, zbog neposlušnosti, bili maltretirani na razne načine.
Stolić je kazao da se i danas svega jasno seća i da su sva ta dešavanja ostavila dubok trag na njegov i život njegove porodice, kao i svih onih koji su preživeli slične situacije.
„Gorele su naše kuće, gorela je crkva. Bilo je teško sve to gledati s jedne strane, a s druge trezveno razmišljati kako da zaštitim porodicu. Albanci su puteve blokirali sa svih strana, tako da nam je jedino rešenje bilo da prihvatimo ponudu Kfora i pristanemo da nas odvedu. Najpre su evakuisali žene i decu, a potom i nas muškarce“, kroz suze priča Stolić, prisećajući se svih nemilih scena koje je sa svojom porodicom preživeo tih dana.
Stolići se nikada nisu vratili u Obilić. Napustili su svoj dom ali ne i Kosovo. Danas žive u Gračanici, a posle dvadeset godina želju i tugu za rodnim krajem utole, ne tako čestim, obilaskom Obilića.
