Доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић оценио је данас да учешће Српске листе на предстојећим изборима на Косову омогућава српској заједници да задржи политичку видљивост и институционалну заступљеност, али да је важно осмислити стратегију у којој би били јасно дефинисани циљеви повратка Срба у косовске институције.
Сурлић указује и да су избори једна од последњих линија одбране врло негативног тренда за српску заједницу и да би зато често излизане фразе о јединству и стратегији деловања морале да добију на пуноћи свог значења.
У ауторском тексту за Танјуг Сурлић пише да учешће Српске листе на предстојећим изборима на Косову омогућава српској заједници да задржи политичку видљивост и институционалну заступљеност. Међутим, питање повратка Срба у косовске институције захтева јасну стратегију, посебно у контексту актуелних пре свега безбедносних изазова.
Ова тема подразумева разматрање три кључна аспекта: значај учешћа на парламентарним, а касније и локалним изборима, потребу за дефинисањем стратегије повратка у институције у случају непромењене ситуације, и дефинисање тема на којима се мора инсистирати упркос дискриминаторним политикама Приштине и гласном ћутању међународне заједнице.
Српска листа је у протеклом периоду освајала свих десет мандата резервисаних за Србе у косовској скупштини. Учешће су најавиле и друге странке и покрети посебно из северног дела Косова. О потреби учешћа на изборима је излишно говорити, будући да српска заједница ризикује да изгуби своје представнике, што би могло угрозити не само евентуално остварење договора из Брисела, већ и гаранције из Ахтисаријевог пакета. Поред тога, учешће на изборима, а касније и учешће у раду је важно да би се анулирао аргумент који доминира у међународним оквирима о српским представницима као реметилачком фактору на Косову који не жели политички и друштвени дијалог већ на сваких 6 месеци долази у парламент само по плату.
Учешће је важно упркос томе што је врло вероватно да се ситуација у којој се представницима Срба забрањује да седну у скупштинске клупе може поновити. Ипак, требало би имати на уму да би повлачење са политичке сцене у оквирима радикалне националистичке агенде Приштине значило примену сличног сценарија као на северу: произвољни одабир субјеката који би се промовисали у легалне представнике Срба.
Међутим, учешће на изборима и даље са собом носи терет наставка дискриминације Срба у случају да владу поново формира покрет Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем. Стога је важно осмислити стратегију у којој би били јасно дефинисани циљеви повратка Срба у косовске институције, као и легитимни и ефикасни инструменти борбе у случају наставка досадашње политике Приштине.
За то је неопходно да Српска листа отворено комуницира са својом заједницом о разлозима за повратак у институције, објашњавајући конкретне користи али и обавезе целокупне заједнице које би могле проистећи из овог потеза. Учешће Српске листе на изборима на Косову и повратак Срба мора бити део шире стратегије која подразумева политичку и правну борбу за заштиту српске заједнице. Без јасне општеприхваћене стратегије, повратак би могао бити перципиран као политички уступак без стварних користи.
Повлачење Срба из косовских институција 2022. године, укључујући бојкот локалних избора, био је реакција на ескалацију политичких и безбедносних тензија. Међутим, одговор је био још већа репресија и инсталирање нелегитимних градоначелника. Прећутна међународна подршка оваквом исходу бојкот наредних избора чини излишним, будући да би на Косову и у међународним оквирима био представљен као чин политичке неодговорности.
Додатна отежавајућа околност је што би евентуални повратак Срба у институције пратило одсуство било каквог значајнијег помака у дијалогу који се води у Бриселу. Српска заједница се мора уз подршку Београда ослонити на нову стратегију деловања, коришћењу свих институционалних механизама за заштиту својих права.
За такав сценарио потребан је унутрашњи дијалог и договор који би обезбедио синергичан ефекат. Први задатак је охрабрити српске представнике да учествују на парламентарним и локалним изборима у току следеће године. Српско јединство мора укључивати и право на другачије мишљење и базични политички плурализам.
Перманентно ванредно стање на северу довело је до горких плодова апатије и безнадежности у којима већина грађана српске националности не види никакав мотив ни сврху за активнијим друштвеним и политичким деловањем. И док су ранијих година грађани излазили пред мост који је симболизовао одбрану посебности и слободе, бивајући отворене мете за „залутали метак”, данас само понека пиштаљка за нелегитимним представницима локалних власти на северу позива на одбрану колективних права.
Међутим, парламентарни избори у фебруару и локални у октобру, уз евентуално шире учествовање српских партија и покрета, могли би бити пут ка снажењу српске заједнице и њеног положаја, упркос јасној намери Приштине да се ствари никада неће вратити на старо.
Повратак Срба у институције нажалост неће значити гаранцију од даљих видова насиља, било да је реч о припадницима специјалне полиције или организованих хулигана и провокатора на улицама Северне Митровице и других градова на северу.
Списак неправди које би се морале исправити и на којима би представници Срба требало да инсистирају је подугачак. Он укључује слободу кретања људи и роба, поготово увоз готових производа из Србије. Пролаз српских производа само кроз прелаз Мердаре осмишљен је са идејом да се отежа њихово допремање на север, и уједно да се заобиђе да средства од царине иду у договорени Фонд за север. Потребно је да трговина буде потпуно слободна и преко свих административних прелаза. Такође, неопходно је да се хитно нађе решење за имовинска права српске заједнице, а посебно да се пониште и зауставе процеси нелегалне експропријације, чије је озакоњење најављено у виду измена и допуна Закона о експропријацији на Косову.
Без преиспитивања свих поступака који се тренутно воде против Срба, а најчешће због наводних ратних злочина након више од две деценије од конфликта – иако су све време били доступни правосудним органима на Косову – припадници српске заједнице ће своју одлуку да наставе да живе на Косову стално суочавати с претњом селективног и произвољног обрачунавања од стране система. Такође, морају бити испитани и доведени до краја поступци организованог насиља и тортуре, поготово над децом као и најосетљивијим категоријама у друштву.
Спречавање даљег угрожавања људских права мора бити приоритет у нормализацији односа. Похвални помаци попут деблокирања ЦЕФТЕ и најаве Акционог плана за креирање јединственог регионалног тржишта у оквиру Берлинског процеса бивају поништени осећањима људи да им је угрожена основна безбедност.
Кредибилитет Европске уније је на испиту управо с последњим дешавањима на северу Косова. У случају да се такав однос настави, наступиће одсутан тренутак у коме дијалог о нормализацији постаје излишан.
Срби већ сада масовно напуштају Косово, а наставак овог тренда свео би их у веома кратком периоду на маргинализовану групу за коју је непотребно обезбеђивати било каква посебна права и гаранције.
Избори су једна од последњих линија одбране врло негативног тренда за српску заједницу, а често излизане фразе о јединству и стратегији деловања морале би овај пут да добију на пуноћи свог значења.
Извор: Танјуг
