Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić ocenio je danas da učešće Srpske liste na predstojećim izborima na Kosovu omogućava srpskoj zajednici da zadrži političku vidljivost i institucionalnu zastupljenost, ali da je važno osmisliti strategiju u kojoj bi bili jasno definisani ciljevi povratka Srba u kosovske institucije.
Surlić ukazuje i da su izbori jedna od poslednjih linija odbrane vrlo negativnog trenda za srpsku zajednicu i da bi zato često izlizane fraze o jedinstvu i strategiji delovanja morale da dobiju na punoći svog značenja.
U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše da učešće Srpske liste na predstojećim izborima na Kosovu omogućava srpskoj zajednici da zadrži političku vidljivost i institucionalnu zastupljenost. Međutim, pitanje povratka Srba u kosovske institucije zahteva jasnu strategiju, posebno u kontekstu aktuelnih pre svega bezbednosnih izazova.
Ova tema podrazumeva razmatranje tri ključna aspekta: značaj učešća na parlamentarnim, a kasnije i lokalnim izborima, potrebu za definisanjem strategije povratka u institucije u slučaju nepromenjene situacije, i definisanje tema na kojima se mora insistirati uprkos diskriminatornim politikama Prištine i glasnom ćutanju međunarodne zajednice.
Srpska lista je u proteklom periodu osvajala svih deset mandata rezervisanih za Srbe u kosovskoj skupštini. Učešće su najavile i druge stranke i pokreti posebno iz severnog dela Kosova. O potrebi učešća na izborima je izlišno govoriti, budući da srpska zajednica rizikuje da izgubi svoje predstavnike, što bi moglo ugroziti ne samo eventualno ostvarenje dogovora iz Brisela, već i garancije iz Ahtisarijevog paketa. Pored toga, učešće na izborima, a kasnije i učešće u radu je važno da bi se anulirao argument koji dominira u međunarodnim okvirima o srpskim predstavnicima kao remetilačkom faktoru na Kosovu koji ne želi politički i društveni dijalog već na svakih 6 meseci dolazi u parlament samo po platu.
Učešće je važno uprkos tome što je vrlo verovatno da se situacija u kojoj se predstavnicima Srba zabranjuje da sednu u skupštinske klupe može ponoviti. Ipak, trebalo bi imati na umu da bi povlačenje sa političke scene u okvirima radikalne nacionalističke agende Prištine značilo primenu sličnog scenarija kao na severu: proizvoljni odabir subjekata koji bi se promovisali u legalne predstavnike Srba.
Međutim, učešće na izborima i dalje sa sobom nosi teret nastavka diskriminacije Srba u slučaju da vladu ponovo formira pokret Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Stoga je važno osmisliti strategiju u kojoj bi bili jasno definisani ciljevi povratka Srba u kosovske institucije, kao i legitimni i efikasni instrumenti borbe u slučaju nastavka dosadašnje politike Prištine.
Za to je neophodno da Srpska lista otvoreno komunicira sa svojom zajednicom o razlozima za povratak u institucije, objašnjavajući konkretne koristi ali i obaveze celokupne zajednice koje bi mogle proisteći iz ovog poteza. Učešće Srpske liste na izborima na Kosovu i povratak Srba mora biti deo šire strategije koja podrazumeva političku i pravnu borbu za zaštitu srpske zajednice. Bez jasne opšteprihvaćene strategije, povratak bi mogao biti percipiran kao politički ustupak bez stvarnih koristi.
Povlačenje Srba iz kosovskih institucija 2022. godine, uključujući bojkot lokalnih izbora, bio je reakcija na eskalaciju političkih i bezbednosnih tenzija. Međutim, odgovor je bio još veća represija i instaliranje nelegitimnih gradonačelnika. Prećutna međunarodna podrška ovakvom ishodu bojkot narednih izbora čini izlišnim, budući da bi na Kosovu i u međunarodnim okvirima bio predstavljen kao čin političke neodgovornosti.
Dodatna otežavajuća okolnost je što bi eventualni povratak Srba u institucije pratilo odsustvo bilo kakvog značajnijeg pomaka u dijalogu koji se vodi u Briselu. Srpska zajednica se mora uz podršku Beograda osloniti na novu strategiju delovanja, korišćenju svih institucionalnih mehanizama za zaštitu svojih prava.
Za takav scenario potreban je unutrašnji dijalog i dogovor koji bi obezbedio sinergičan efekat. Prvi zadatak je ohrabriti srpske predstavnike da učestvuju na parlamentarnim i lokalnim izborima u toku sledeće godine. Srpsko jedinstvo mora uključivati i pravo na drugačije mišljenje i bazični politički pluralizam.
Permanentno vanredno stanje na severu dovelo je do gorkih plodova apatije i beznadežnosti u kojima većina građana srpske nacionalnosti ne vidi nikakav motiv ni svrhu za aktivnijim društvenim i političkim delovanjem. I dok su ranijih godina građani izlazili pred most koji je simbolizovao odbranu posebnosti i slobode, bivajući otvorene mete za „zalutali metak”, danas samo poneka pištaljka za nelegitimnim predstavnicima lokalnih vlasti na severu poziva na odbranu kolektivnih prava.
Međutim, parlamentarni izbori u februaru i lokalni u oktobru, uz eventualno šire učestvovanje srpskih partija i pokreta, mogli bi biti put ka snaženju srpske zajednice i njenog položaja, uprkos jasnoj nameri Prištine da se stvari nikada neće vratiti na staro.
Povratak Srba u institucije nažalost neće značiti garanciju od daljih vidova nasilja, bilo da je reč o pripadnicima specijalne policije ili organizovanih huligana i provokatora na ulicama Severne Mitrovice i drugih gradova na severu.
Spisak nepravdi koje bi se morale ispraviti i na kojima bi predstavnici Srba trebalo da insistiraju je podugačak. On uključuje slobodu kretanja ljudi i roba, pogotovo uvoz gotovih proizvoda iz Srbije. Prolaz srpskih proizvoda samo kroz prelaz Merdare osmišljen je sa idejom da se oteža njihovo dopremanje na sever, i ujedno da se zaobiđe da sredstva od carine idu u dogovoreni Fond za sever. Potrebno je da trgovina bude potpuno slobodna i preko svih administrativnih prelaza. Takođe, neophodno je da se hitno nađe rešenje za imovinska prava srpske zajednice, a posebno da se ponište i zaustave procesi nelegalne eksproprijacije, čije je ozakonjenje najavljeno u vidu izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji na Kosovu.
Bez preispitivanja svih postupaka koji se trenutno vode protiv Srba, a najčešće zbog navodnih ratnih zločina nakon više od dve decenije od konflikta – iako su sve vreme bili dostupni pravosudnim organima na Kosovu – pripadnici srpske zajednice će svoju odluku da nastave da žive na Kosovu stalno suočavati s pretnjom selektivnog i proizvoljnog obračunavanja od strane sistema. Takođe, moraju biti ispitani i dovedeni do kraja postupci organizovanog nasilja i torture, pogotovo nad decom kao i najosetljivijim kategorijama u društvu.
Sprečavanje daljeg ugrožavanja ljudskih prava mora biti prioritet u normalizaciji odnosa. Pohvalni pomaci poput deblokiranja CEFTE i najave Akcionog plana za kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta u okviru Berlinskog procesa bivaju poništeni osećanjima ljudi da im je ugrožena osnovna bezbednost.
Kredibilitet Evropske unije je na ispitu upravo s poslednjim dešavanjima na severu Kosova. U slučaju da se takav odnos nastavi, nastupiće odsutan trenutak u kome dijalog o normalizaciji postaje izlišan.
Srbi već sada masovno napuštaju Kosovo, a nastavak ovog trenda sveo bi ih u veoma kratkom periodu na marginalizovanu grupu za koju je nepotrebno obezbeđivati bilo kakva posebna prava i garancije.
Izbori su jedna od poslednjih linija odbrane vrlo negativnog trenda za srpsku zajednicu, a često izlizane fraze o jedinstvu i strategiji delovanja morale bi ovaj put da dobiju na punoći svog značenja.
Izvor: Tanjug
