Objava Aljbina Kurtija na Fejsbuku da njegova vlada radi na obnavljanju triju starih kuća u Prizrenu, kako bi istorijski centar ovog grada prijavila za upisivanje na Listu svetske baštine Uneska, višestruko je neozbiljna, ali je sasvim u duhu manira vlasti u Prištini da stalno nešto poručuju domaćoj, regionalnoj i svetskoj javnosti, demonstrirajući na taj način svoju tobožnju ozbiljnost i inicijativnost, kaže za Kosovo onlajn Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku.
Kako dodaje, na Kosovu se približavaju i izbori, pa su „Kurti i njegova družina istinski nesmanjeno inicijativni i delotvorni samo u maltretiranju Srba“.
„Da je svojoj najavi dodao i rečenicu: ‘kad Kosovo postane članica ove međunarodne organizacije/agencije’, onda bi ona bar bila usklađena sa realnim poretkom stvari. Naime, inicijativu za upis kulturnog dobra na Uneskovu listu može podneti samo država članica i to kroz utvrđenu i složenu proceduru. A ‘Kosovo’ niti je za veliki deo sveta, a samim tim i članstva Uneska, samostalna država, niti je članica Uneska“, ističe Tanasković.
Obnova nekolikih trošnih kuća u Prizrenu, kao korak na putu ka upisivanju prizrenske čaršije na Uneskovu listu, kako ocenjuje, ne zaslužuje komentar i svedoči o tome kakvim se smešnim merilima u oblasti kulture rukovode vlasti u Prištini.
„Prizren jeste pravi urbani biser i mogao bi, u srećnijim opštim okolnostima, bezmalo ceo biti upisan na Uneskovu listu, ali upravo je posledica njegove grube albanske pravne, političke i kulturne uzurpacije nestajanje ovog čudesnog grada sa univerzalnog civilizacijskog horizonta. Mogle bi, recimo, dve ili tri džamije, jedan most i dve do tri tekije doći na Listu kulturnog nasleđa Uneska, ali je to nezamislivo posle paljenja crkve Bogorodice Ljeviške i njenog zarobljavanja bodljikavom žicom. Ovako, kad bi opravka i krečenje nekolikih orijentalnih kuća iz osmanskog perioda bili dovoljni, stotine istočnjačkih kasaba širom sveta našlo bi se na Uneskovom spisku“, navodi Tanasković.
Prizren je, ukazuje, poreklom „vizantijski, visokom srednjovekovnom kulturom srpski, istorijskim usudom dugo osmanski, a tek savremenom zarobljeničkom nesrećom i albanski grad“.
„Kurti samo neka obnavlja čaršiju u kojoj se nekada ravnopravno govorilo srpski, turski i albanski, a danas samo albanski i zamuckuje engleski. Nikoga u Unesku neće zavarati. Uostalom, nije li Sinan pašina džamija građena manastirskim kamenom iz urušenih Svetih Arhanđela? Tako piše i u knjizi Prizrenca Raifa Vrmice ‘Osmanska građevinska dela na Kosovu’ (1999), izdanju turskog Ministarstva kulture. Valjda nije i to srpska propagandna ujdurma“, konstatuje Tanasković.
Kosovo je, podseća naš sagovornik, pokušalo da se, kako kaže, „uvuče“ u Unesko 2015. godine, i bilo je blizu tom cilju, ali ipak nije uspelo da dobije potrebne dve trećine glasova na Generalnoj konferenciji.
„Zatim su 2017, na insistiranje svojih pokrovitelja, pre svih Nemačke i Francuske, iz pošte povukli već odaslano pismo sa zahtevom za prijem, jer su obavešteniji i odgovorniji od prištinske političke ekipe procenili da za uspeh nema nikakvih izgleda. Posle toga zvanično nisu podnosili molbu za prijem, ali su kosovski zvaničnici u više navrata naglašavali da, u sklopu programa afirmisanja međunarodnog subjektiviteta svoje ‘države’, ne odustaju od osvajanja Uneska“, ističe Tanasković.
Izvor: Kosovo Online
