Усвајање Закона о Независној комисији за медије погађа све медије на Косову, а нарочито мале редакције попут српских, каже председница Друштва новинара Косова и Метохије Ивана Вановац и додаје да овај закон омогућава власти да се реши неког медија уколико његов критички приступ засмета политичком естаблишменту.
Истиче да је једна од кључних замерки – правна нејасноћа, што значи да чланови закона нису до краја конкретизовани, нарочито у оним најосетљивијим деловима, као што је изрицање новчаних пенала.
„У том делу имате одредбу да уколико неки медиј прекрши етички кодекс, он може бити кажњен износом од 200 до 40.000 евра, без даље градације, тачније конкретизације за који прекршај је који износ предвиђен. Претпостављам да је то остављено да се регулише касније неким подзаконским актом, али ми из ове перспективе заиста не можемо да знамо да ли ће такав акт бити донет и како ће он изгледати“, каже Вановац за Косово онлајн.
Проблем су, додаје и врло високи износи, нарочито када се има у виду да су српски медији на Косову пре свега локалног карактера. „Замислите ако некоме у једном тренутку падне на памет да их казни пеналом од 40.000 евра, то је равно затварању и гашењу једног медија“, обајшњава она.
Према њеним речима, постоји проблем и са издавањем дозвола електронским медијима који се у новом закону називају „платформама за дељење видео садржаја“.
„Тај део закона је страшно нејасан, дакле нама ни сада није јасно да ли је потребна само регистрација код Независне медијске комисије или је заиста потребно конкурисати за издавање неке дозволе. Ако добијете дозволу, та дозвола у неком моменту може да вам буде и оспорена на основу нечега. А ако имамо систем дозвола, онда говоримо о најотворенијој цензури“, поручује Вановац.
Као проблематично истиче и то што је мандат члановима Независне комисије за медије фиксиран на четири године, а до сада је он био од две до четири године и чланови су били врло променљиви, што је „увек пожељно за једно регулаторно тело“.
Осим тога, број чланова комисије се повећава са седам на 11, а „никоме није баш јасно зашто“.
„Те чланове бира косовска скупштина и када вам нешто бира косовска скупштина, а притом томе нечему да мандат од четири године, уз могућност реизбора, то је онда прилично негативно. Дакле, обезбеђује конзервативност једног система који је одлучујући. Шта то у преводу значи, да поједноставимо. Замислите да постоји неки медиј који се у једном моменту не допадне властима, односно његова критичка поза засмета том политичком естаблишменту, дакле то значи да тај политички естаблишмент неће имати никакав проблем да се тог медија реши захваљујући могућности деловања посредством чланова комисије и пеналима који иду до 40.000 евра“, објашњава Вановац.
Она подсећа да су Удружење новинара Србије са својим огранком на Косову, апеловали на Европску федерацију новинара, Међународну федерацију новинара и на све релевантне међународне новинарске организације и удружења да реагују, јер је у питању, како каже, „најотворенији удар на слободу медија“.
Наводи да је последња у низу реакција дошла од стране америчког амбасадора на Косову Џефрија Ховенијера.
„Мислим да је та релација Приштине и Вашингтона најосетљивија и да би на њу вероватно за очекивати да Приштина одреагује понајпре. Постоји још једна инстанца која није искоришћена у овом моменту, а то је инстанца председника, односно у овом случају косовске председнице Вјосе Османи, која има право да не стави тај потпис на тај закон, односно да га врати на дораду. Оно што је негде мало критично је то што то није трајно решење. Она има мандат једном или два пута да врати тај закон, али не може да спречи његово усвајање“, каже Вановац.
Оцењује да је добро што постоји јединствен став – и новинарских удружења и међународних организација.
„Имали смо бројне амбасадоре, сви су изашли са јединственом осудом чињенице да Приштина није узела у разматрање 12 препорука које је Савет Европе дао за тај закон. Апсолутно их је изигнорисала, што је увек лоше. Закон је лош, недемократски, није у складу са европским стандардима у том делу који и нас негде највише забрињава, дакле ту нам се апсолутно ставови поклапају. Ово дефинитивно може да утиче лоше на имиџ Косова, који оно тренутно има и у Европи, и пред САД, и пред комплетном међународном заједницом и ми се на то највише и ослањамо да ће то институција косовске председнице препознати и обуставити ступање на снагу оваквог једног закона“, закључује Вановац.
Извор: Косово онлајн