Главна / Вести / Косово и Метохија / Кластери-шанса за пољопривреднике са Косова и Метохије

Кластери-шанса за пољопривреднике са Косова и Метохије

Fotografija 3У организацији Бироа Канцеларије за КиМ у Грачаници, пољопривредници из свих крајева Покрајине окупили су се данас на семинару о кластерима, преко којих ће им бити омогућено удруживање ради лакшег иступања на тржиште.

Пољопривредницима који гаје различите културе представљени су модели удруживања кроз кластере и објашњене могућности које удруживање пружа не само током рада, већ и током наступа на тржишту.

Бранимир Стојановић, шеф Бироа Канцеларије за КиМ која је и организатор семинара је казао да је основна идеја да се направи механизам који ће људима омогућити да боље живе, више зараде и стабилније приходују из године у годину.

„Главни циљ је развој пољопривреде. Наши произвођачи најпре морају бити упознати са тиме шта су кластери, колико су они важни данас, куда иду трендови у цивилизованом свету. За нас је јако важно да то радимо на одржив начин и да то буде у складу са економским принципима који важе на тржишту. На основу њихове заинтересованости и великог броја питања која смо данас чули схватили смо да људи препознају да као самостални произвођачи немају пуно шанси на тржишту. Мислим да ће им ово помоћи, али оног тренутка када кроз конкретне активности буду видели које користи то може да им донесе они ће тек тада бити свесни колико су кластери важни“, рекао је Стојановић.

Један од предавача на семинару, Александар Николић из Привредне коморе Србије, истакао је да је основни циљ организовања у кластере да се људи подстакну да сами крену у нешто што ће донети резултате.

„Свесни смо специфичности ситуације овог подручја, и знајући како кластери могу да помогну развоју управо смо ишли са том идејом да подстакнемо људе да сами крену у нешто што је позитивно и што ће донети резултате. А одмах на то се надовезује и програм државне помоћи који може да се оствари за мала и средња предузећа, али онда кад постоји једна структура, кад су људи удружени. Довољно је да се за почетак и петоро њих удружи, уколико знају шта хоће резултат сигурно долази. Кроз време и кроз све ово што се дешава, приступ Европи, верујте ми, пре ће препоруке добити кластер него било шта друго, јер је то логична интересна структура малих и средњих предузећа која је одржива“, казао је Николић и додао да данас кластери носе запошљавање, носе највећи део бруто друштвеног производа свуда у свету.

Косовско-метохијски пољопривредници, којом год културом да се баве и без обзира на то у ком делу Покрајине живе, као највећи проблем истичу немогућност пласирања робе на тржиште.

Слободан Боцић из Могиле код Витине је као и већина пољопривредника овог краја произвођач кромпира. Каже да би се врло раду удружио са другим пољопривредницима, али да у томе очекује и помоћ локалне самоуправе.

„Класери су отприлике нешто што су раније биле задруге. Ја сам свестан тога да је данас тешко бити сам у сваком погледу. Удружени би смо били јачи. Ето прошле године смо наводно продали кромпир, али ми ни данас динар нисмо добили. Преварени смо, а да смо били удружени то се сигурно не би десило, а да не причам колико пута нам је пропао цео усев јер нисмо имали коме да продамо“, рекао је Боцић.

Окупљенима се обратио и Горан Златковић, пројект менаџер предузетничке организације „Кућа кластера“ из Ниша. Он је кроз конкретне примере већ постојећих кластера у Србији покушао да приближи начин рада ових пољопривредних удружења.

Check Also

Јевтић: Седница Скупштине прилика да се покаже јединство

Потпредседник Српке листе Далибор Јевитић изјавио је да је данашња седница Скупштине Србија посвећена КиМ …