Dečji svet je veći od ekrana – prekomerna upotreba telefona može dovesti do ozbiljnih poremećaja
“Dečji svet je veći od ekrana” – naziv je kampanje čiji je cilj da se podigne svest o uticaju prerane i prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na decu, u ranom razvoju. Prerana i prekomerna upotreba mobilnih telefona, kompjutera i drugih digitalnih aparata, sužava prostor za dečji razvoj, i može dovesti do ozbiljnih poremećaja, poručuju stručnjaci.
U savremenom svetu mobilni telefon postao je neophodnost, a bez digitalnih uređaja gotovo je nezamislivo opstati u poslovnom okruženju.
I to nije sporno, ali jeste kada ti uređaji postanu najbolji prijatelj mališanima.
“Mi možemo da ograničimo telefon, možemo da ograničimo sve to, ali mislim da sami namećemo neke navike deci. Naš dan ne počinje ekranom. Više se trudim da imamo neke aktivne radionice, da bojimo, da crtamo, da trčimo, da smo na vazduhu”, kaže Jelena Denić, majka dvoje dece.
Tako bi trebalo da izgleda detinjstvo svakog deteta. U virtualni svet, međutim, neka deca zavire još kao bebe.
Istraživanja su pokazala da gradsko dete sada pređe tek dva do tri kilometra dnevno. Nekada su njihovi vršnjaci kroz igru prelazili i po 20 kilometara.
Dr Ranko Rajević, šef katedre za neuronauke i vaspitanje i obrazovanje na Pedagoškom fakultetu u Kopru kaže da je dete koje nema dovoljno kretanja vezano na neki način za novu tehnologiju.
“Što više vremena provedu u novim tehnologijama, manje se kreću. Imaće smanjene duboke regije mozga. Kada je to smanjeno, to je praktično doživotno smanjenje kognitivne sposobnosti. I to i vidimo”, ukazuje Rajević.
Logopedima se sve više roditelja javlja sa problemom da njihovo dete nije progovorilo kada je za to vreme.
Master logoped Marijana Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju kaže da ta deca ne reaguju na poziv imenom, ne obraćaju pažnju na dešavanja u okruženju, ne učestvuju u tim nekim zajedničkim svakodnevnim kućnim aktivnostima.
“Imaju ispade u ponašanju. Deca imitiraju i pamte ono što čuju u tim video-igricama ili u tim crtanim filmovima, i ne mogu da naprave razliku između dobrog i lošeg”, upozorava Mirković.
Zbog takvog ponašanja često se posumnja da dete ima autizam.
Docent dr Bojana Drljan sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, sa odeljenja za logopediju, kaže da uopšte nije preporučeno da se dete u ranom uzrastu do godinu dana izlaže ekranu.
“To je preporuka Svetske zdravstvene organizacije i vodećih organizacija u svetu, dok na uzrastu od dve do pet godina dete ne bi trebalo da bude izloženo više od pola sata do maksimum sat vremena”, ističe Drljan.
Ako ne ranije, posledice nekontrolisanog i preteranog korišćenja digitalnih aparata dolaze do izražaja sa polaskom u školu.
“Šta nam učitelji govore? Svaka nova generacija, ne mogu da sede, ne mogu da pišu, ne mogu da čitaju, ne mogu da uče. Fokus je toliko kratak. Englezi su čak razmatrali da se školski čas smanji na 30 minuta. Ako smanjimo na 30 minuta, hoćemo za 10 godina da smanjimo na 20 ili na kraju da ukidamo škole. Mora hitno da se reaguje”, smatra dr Ranko Rajević.
Generalni direktor “Telekoma” Vladimir Lučić kaže da će kampanja pokazati da se ne treba plašiti digitalnih tehnologija.
“Ako dovoljno dobro razumemo kako ih koristimo od samog početka, baš kod te najmlađe dece, da ćemo onda imati pravilno razvijenu decu, decu koja su se i edukovala kako se koriste na pravi način digitalne tehnologije”, ističe Lučić.
Edukativne tribine posle Beograda biće održane u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu.
