Годишњица потписивања Бриселског споразума – 11 година без ЗСО

Данас се навршава тачно 11 година од како је потписан Бриселски споразум, али Заједница српских општина (ЗСО), на чије се формирање односи првих шест тачака и чини окосницу овог документа и даље није формирана. 

Око текста споразума, који је формално назван „Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине“ преговарало се шест месеци пре него што је на документ стављено три потписа.

У име Београда документ је потписао тадашњи председник Владе, а данашњи шеф дипломатије Србије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи који је у то време обављао функцију премијера тамошњих привремених институција.

Трећи потпис, у име Брисела, који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

Дачић је данас оценио да након пунух 11 година Приштина нема намеру да формира ЗСО, иако је то њена међународна обавеза.

„Бриселски споразум којим је то договорено само је тужна епизода, односно тужно сећање на то да је веома упитан кредибилитет Европске уније, као медијатора који је гарант спровођења Бриселског споразума“, рекао је Дачић на конференцији за медије у Министарству спољних послова.

Дачић рекао да је Ештон најавила да ће ускоро посетити Београд и додао да ће то бити прилика да јој постави питање због чега до данас није реализовано ништа од онога што је била обавеза Приштине.

„Од тада је ЕУ изгубила кредибилитет, јер се Косово игра кредибилитетом ЕУ. Видели сте да је Аљбин Курти, дан после одлуке Парламентарне скупштине Савета Европе да препоручи пријем Косова Савета Европе, изјавио да ЗСО неће никад ни да се формира. Рекао је да Срби имају превише права“, рекао је Дачић.  

Дачић је нагласио да је узрок свих проблема у дијалогу то што Приштина не жели ништа од обавеза да испуни. 

„То је узрок свих проблема, та жеља да се не иде у имплементацију онога што су међународне обавезе Приштине. Сада имате само практично врхунац целе кризе која се огледа кроз трајну нестабилност на КиМ, кроз недостатак институција, недостатак ЗСО која би могла да надомести  све проблеме који тренутно постоје. Видели смо јасну и изражену жељу да они немају никакву намеру да то формирају и да је њихова жеља да се етнички очисти КиМ од Срба“, рекао је Дачић. 

Бриселски споразум, који броји укупно 15 тачака, требало је Србима на Косову да донесе Заједницу која би обухватила 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра и да обухвати Лепосавић, Звечан, северни део Косовске Митровице, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаницу, Штрпце и Клокот.

На основу договореног документа, предвиђено је да ЗСО има статут, председника и потпредседника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови – општине учеснице.

Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.

Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда, спроведене су.

Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на северу Косову у којима Срби чине већинско становништво, а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.

Такође је предвиђено да састав косовске полиције на северу одсликава етнички састав становништва ове четири општине.

Управо после смене командира косовске полиције за регион север у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на Косову су напустили привремене приштинске институције.

Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума од стране Приштине, упади специјалних јединица косовске полиције на север и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба. 

Упркос томе што Приштина 11 година није формирала ЗСО, добила је визну либерализацију са земљама ЕУ и статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО-а, а ПС СЕ је усвојила препоруку да Приштина буде позвана у чланство те организације.

Извор: Т а н ј у г