Ukoliko Aljbin Kurti ne bude kooperativan, Amerikanci će naći nekog ko će biti, kaže politikolog Ognjen Gogić komentarišući za Kosovo onlajn nedavni sastanak kandidata DPK Bedri Hamze sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom. Ocenjuje da je ovaj sastanak “više od poruke” Kurtiju, jer su se SAD već jednom umešale u izbore na Kosovu.
Gogić kaže da nije neobično da američki zvaničnici održavaju kontakte sa raznim političkim liderima na Kosovu zato što su oni generalno odnegovali tamošnju političku elitu, izuzev pokreta Samopredeljenja, a uključujući pre svega DPK. Međutim, ocenjuje, jeste neobično to što se Hamza susretao s nekim zvaničnicima s kojima Kurti nije.
“Generalno, Amerikanci konstantno održavaju kontakte na raznim nivoima sa političkim liderima, bilo da su na vlasti ili u opoziciji. Kada je reč o Hamzi, on je tokom prethodnih meseci imao sastanke na visokom nivou što u inostranstvu, što na samom Kosovu i to jeste neobično budući da se on susretao sa nekim zvaničnicima sa kojima se premijer Kosova nije susreo. Dakle, ta poseta u Americi je na višem nivou nego što je imao Kurti kad je odlazio u Ameriku. I to jeste već neobična stvar, zato što se preskače onaj ko govori u ime Kosova, a razgovara se sa opozicionim liderima”, kaže Gogić.
Smatra da to može biti poruka Kurtiju da će naći nekog ko želi da bude kooperativan i podseća da su Amerikanci to jednom već uradili, upravo na Kosovu.
“Američki izaslanik Ričard Grenel je 2020. godine na neki način imao udela u toj promeni vlasti na Kosovu, takođe uz podršku DPK, kada je pala prva Kurtijeva vlada. Tako da to zapravo može da bude poruka Kurtiju, a može da bude i viša od poruke. Može da bude pravljanje nekih operativnih dogovora i planova za neko dalje delovanje”, ocenjuje politikolog.
Podvlači da se Hamza suprotstavio Kurtiju i oko pitanja mosta na Ibru i izneo stavove koje Amerikanci “žele da čuju”.
“Hamza je možda i pozvaniji od Kurtija da govori o mostu na Ibru, budući da je gradonačelnik Južne Mitrovice, i on je zapravo rekao ono što Kurti ne govori, a to je da se na taj način zapravo ruše mostovi sa saveznicima, pre svega Amerikancima. Tako da, na neki način, Hamza govori stvari koje Amerikanci žele da čuju”, navodi Gogić.
Ocenjuje da je indikativno to što je Kasanof prvi susret od svih lidera na Balkanu i šefova države vlada, imao upravo sa jednim opozicionim liderom.
“To jeste zapravo vrlo snažna poruka. Posebno zato što se na Kosovu odlazak Eskobara i dolazak Kasanofa posmatra kao prilika za Kosovo. Neka inicijalna reakcija je bila da će Kasanof biti povoljniji kao posrednik u dijalogu za samo Kosovo, a onda, opet, nije se susreo sa Kurtijem nego sa Hamzom. To, kažem, može da bude mnogo više od samo poruke, budući da predstoje izbori na Kosovu i to je na neki način uključivanje u izbornu kampanju, budući da će to opozicija koristiti u svoje svrhe, a možda su na delu bili i konkretni dogovori o tome na koji se način može podržati DPK u predstojećim izbornim procesima”, navodi naš sagovornik.
Na pitanje kako se to može odraziti na Srbiju, odgovara da je Kurtijeva politika ambivalentna za Beograd. S jedne strane, diplomatski Beogradu odgovara da Kurti bude prepoznat kao ekstremista, ali s druge strane ne odgovara budući da to direktno ugrožava položaj Srba na Kosovu.
“S jedne strane Kurti se sam izoluje od Zapada, a onda uzvratno i Zapad njega takođe preskače, nekako ga marginalizuje. Međutim, da li je to dobro za Beograd ili ne, to je pitanje. S jedne strane je dobro što nije Beograd prepoznat kao uzročnik kriza, već se Kurti vrlo jasno vidi. Most opet pokazuje da niko ne govori o dve strane, niko ne poziva dve strane na uzdržanost, nego se govori samo Kurtiju. S druge strane, što više Kurti postaje izolovaniji i ekstremniji, to se više negativno odražava na položaj Srba na Kosovu, pre svega na severu. Tako da je to sad veliko pitanje da li Beogradu odgovara generalno da je Kurti ekstremniji ili manji ekstremniji”, ocenjuje Gogić.
Izvor:Kosovo Online
