Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić izjavio je da Kosovska policija ima pravo da postavlja video nadzor na javnom prostoru ako za to postoji zakonski razlog, ali da to što je u Severnoj Mitrovici u poslednje vreme montiran veći broj kamera ne znači da se građani osećaju bezbednije. Kako kaže, pre može da se govori o političkoj kontroli naroda na jednoj teritoriji.

“Ovo se shvata kao jedan vid pritiska. Građanima se šalje poruka: pod nadzorom ste, posmatramo vas i šta god da uradite za to možete biti krivično odgovorni“, kaže Kabašić za Kosovo onlajn.

On navodi da na Kosovu postoje dva zakona kojima se reguliše materija video nadzora i da Zakon o policiji u članu 24 kaže da mora da postoji svrha snimanja i da stanovništvo bude jasno obavešteno o razlozima postavljanja kamera, vremenu trajanja snimanja i o tome šta će se raditi sa podacima koji se dobiju na ovaj način.

Isti propis, dodaje, kaže i da kamere mogu da budu postavljene na mestima na kojima su u prošlosti često vršena krivična dela ili da postoji osnovana sumnja da se mogu vršiti krivična dela.

“Opšti zakon koji reguliše ovo pitanje napisan je od strane Agencije za privatnost i informacije i on detaljno reguliše način postavljanja kamera i video nadzora, bilo da to radi policija, privredni subjekti ili građani, odnosno koja su to ograničenja da bi se vodilo računa i o pravu na privatnost građana. S jedne strane postoji opšti interes za bezbednošću građana, za smanjanjem kriminaliteta, otkrivanjem krivičnih dela i počinioca krivičnih dela, što je legitimno na bilo koji teritoriji i to policija ima pravo da radi, a s druge strane moraju da postoje razlozi i srazmernost”, kaže Kabašić.

Podseća da je u aprilu počela serija postavljanja kamera na nekoliko glavnih raskrsnica u Severnoj Mitrovici i da je tada rečeno da su razlozi povećanje bezbednosti građana i borba protiv kriminala.

“Međutim, nisu se držali zakona jer ta odluka mora da bude u pisanom u obliku i građani moraju da budu javno obavešteni, tako da se objasni svrha snimanja. Mi ne znamo da li postoje zakonski razlozi za snimanja, policija nije javno obavestila građane, samo je rekla koji broj kamera će biti postavljen. Takođe ni da li se ta mera povećane bezbednosti mogla postići na neki drugi način, a ne postavljanjem kamera, recimo pojačanjem javne rasvete, većim brojem patrola policije ili sličnim načinima. Do toga nije došlo. Ni na jednoj od ovih bandera na kojima su postavljene kamere nema javnog objašnjenja, obaveštenja ili table na kojoj piše ‘ova teritorija je pod video nadzorom’, a što je zakonska obaveza”, objašnjava Kabašić.

Ukazuje da je obaveza svakog ko postavlja kamere u policiji da se strogo vodi računa o rukovanju snimcima do kojih će doći, jer se snimanjima narušava pravo privatnosti koje svako ima i da nije poznato da li su one uperene samo prema ulicama ili i prema stanovima.

„Imali smo iskustava sa Lunetom i Orlovićem koji su snimani policijskim kamerama a posle su ti snimci koji ih prikazuju u jednom vrlo ponižavajužem položaju bili objavljivani u albanskim medijima. Ogromna je bojazan građana šta će se raditi sa snimcima, ukoliko šetaju ulicom. Policija mora jasno da kaže i koja će lica rukovati tim podacima, u koju svrhu i u kom roku će se izbrisati. Zakon o policiji kaže u roku od 15 dana, a zakon Agencije za privatnost i informacije do 30 dana. Međutim Zakon o policiji njima daje mogućnost da ukoliko je reč o snimcima koji mogu da dovedu do otkrivanja krivičnog dela da mogu da ih koriste i te kako. To su kamere koje imaju visoku rezoluciju i verovatno postoje neki softveri za prepoznavanje lica i automobila, a kasnije nekakvim programima oni mogu da kombinuju te snimke sa nekim drugim i da uparuju ko je gde i s kim bio“, navodi Kabašić.

Kako dodaje, situacija je slična u ostalim opštinama na severu i da ukupno ima 18 kontrolnih punktova.

“Imamo i povremene patrole i policajce koji su u civilu. Taj osećaj nadzora, osećaj kontrole nad stanovništvom daleko nadilazi razloge koji su javno saopšteni – da je reč o borbi protiv kriminala. Više se ovde može govoriti o političkoj kontroli naroda i svakodnevnoj kontroli slobode. Iskustva koje imamo sa policijom govore da postoje hapšenja za sve i svašta na severu: ili si ratni zločinac ili si učesnik napada na policiju, na Kfor ili raspiruješ rasnu i nacionalnu mržnju. Svako se može naći pod udarom. Tako da ove kamere uopšte ne smatramo merom koju policija koristi da mi budemo više bezbedni. Jer nismo“, kaže Kabašić.

On navodi i da je uz pojačano prisustvo policije i kamera na severu došlo i do toga da veći broj Albanaca dolazi na sever isključivo da bi provocirali i vređali.

„Mladi Albanci dolaze u grad, provokativno voze sa albanskim zastavama uz glasnu nacionalnu muziku koja se čuje iz automobila, kreću se oko kružnog toka, dobacaju devojkama i ženama nepristojne izraze i na srpskom i na albanskom, psuju ih… Policija je tu prisutna ali se ništa ne radi da se to spreči i da se takvo ponašanje sankcioniše. Kamere ne dovode do toga da se građani osećaju sigurno, već postoji neka vrsta otpora prema tome. Nema interakcije između policije i građana. Policija ne želi da građanima objašnjava bilo koju svoju akciju i na severu je izašla van svog mandata davno. Oni se ponašaju i kao građevinska inspekcija, i kao sanitarna i kao tržišna inspekcija. Preventivno vrše pretrese po stanovima i kućama uz izgovor da im ne treba nalog jer su komšije prijavile da u stanu imate opremu za rudaranje kriptovaluta. Ili komšije su vas prijavile da u stanu imate oružje. Ovde je policija produžena ruka politike sadašnje vlade Kosova“, ocenjuje Kabašić.

Izvor: Kosovo onlajn