U okviru ciklusa razgovora o savremenoj poeziji „Stihoterapija“ koji se održava u prostorijama biblioteke „Filip Višnjić“ na Voždovcu u Beogradu, 8. februara, gostovao je pesnik Žarko Milenković. On je sa Markom Đorđevićem i Galom Odanović razgovarao o svojoj poslednjoj zbirci pesama „Svakodnevno ubijanje života“ (Arhipelag, 2022), o najvažnijim motivima zbirke, unutrašnjim procesima koji prethode nastanku pesme, ironiji, autoironiji, smehu i popularnoj kulturi i njenom uticaju na savremenu poeziju.
Idejni tvorac „Stihoterapije“ naglašava da je stihoterapijski susret je nežno i oprezno planiran „a program aktivnosti utemeljen na saodnosu teksta i čitalačke publike, odnosno umetnički oblikovanog teksta i onih koji tekst doživljavaju. Vođena čitanja i tumačenja mogu voditi do razumevanja i rešavanja problema bitnih kako za pojedinca, tako i za zajednicu, do promena u pristupu određenim situacijama. U deljenju je suština. Naša publika ima potrebu za razmenom. Svaki trenutak samoopažanja, samorazumevanja i izražavanja vodi ka uvidima i idejama koji doprinose svima prisutnima. Prvi gost druge sezone Stihoterapije u biblioteci “Filip Višnjić” bio je Žarko Milenković.
Prilikom predstavljanja zbirke “Svakodnevno ubijanje života” sa pesnikom smo razgovarali o perspektivi, o pogledu na svet, o kontekstu oblikovanja senzibiliteta pesničkog jezika. Žarko je beogradsku publiku ostavio u najvrednijem stanju u kome pesnik može ostaviti čitaoce – zapitane i zagledane u plavo nebo“ istakao je Đorđević.
Govoreći o pesmama ove zbirke, Milenković je istakao kako ju je pisao iz lične perspektive, trudeći se da lično iskustvo učini univerzalnim: „Trudio sam se da ne imenujem i da pesme govore o mestima koja se pretvaraju u nemesta i sa te izmeštene pozicije sagledavao užase egzistencijalne jeze. Nisam ni slutio da će se u godini objavljivanja svet survati u nove katastrofe, a da će život knjige i trenutak u kome govorimo o njoj, obeležiti nova, svakodnevna ubijanja života.“
