Srpska solo pesma od XIX veka do danas, duboko je vezana za svoju tradiciju na različite naćine i tako ostaje do današnjeg dana.
Solo pesma na Kosovu i Metohiji s kraja XX i početkom XXI veka i njena ritualna funkcija, teme su predavanja koje je sinoć održano na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu.
Na ovu izuzetno zanimljivu temu, studentima muzičkog odseka govorila je prof. dr Ana Stefanović, redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Ona kaže da je taj susret duboko arhaičnog i modernog u solo pesmi sa ovog podneblja, izuzetno zanimljiv muzikolozima.
“To je izazovno i inspirativno za muzikološko razmišljanje, a naravno i za slušanje i za zadovoljstvo. Taj susret modernih stilskih konteksta i moderne epohe sa tradicijom, nezavisno od sloja tradicije koji je u pitanju. Ritualna funkcija muzike kojom se mi danas bavimo, jeste najdublji sloj tradicije i vezuje se za arhetipove, arhetipsko simboličko polje, muziku koja je u kolektivnom nesvesnom od antike, preko našeg paganskog doba, do njenog susreta sa modernim osećanjem”, objašnjava Stefanović.
Dodaje da je za srpsku solo pesmu važno napomenuti da se oduvek kretala u saglasju sa modernim evropskim umetničkim izrazima, od naših najeminentnijih kompozitora kakav je bio Kornelije Stanković do današnjih autora, ali da je istovremeno kroz sve slojeve koji je čine, ostala vezana za svoju tradiciju.
Stefanović je zahvalila kolegama sa ovdašnjeg fakulteta što su joj omogućili da kako je rekla, makar simbolično, da svoj doprinos radu i obrazovanju studenata Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: Radio Mitrovica sever
