Професор Центра за геополитику при универзитету Кембриџ Тимоти Лес изјавио је да верује да ће се дијалог Београда и Приштине наставити у наредним месецима, јер није у интересу ниједне стране да нервира Запад удаљавањем од њега, али да не види шансе за напредак у дијалогу.
Лес је објаснио да Приштина не жели да успостави Заједницу српских општина, барем као нешто више од симболичног тела и само ако Београд прво пристане да призна КиМ, што Београд одбија и, како каже, инсистира на суштинској аутономији Срба.
„А у међувремену, две стране се врте у круг у бирократским круговима – Косово инсистира да Србија мора да поштује Охридски споразум, Србија инсистира да Косово мора да поштује Бриселски споразум, и тако у недоглед“, рекао је он.
Лес каже и да је постојало нешто што је Запад могао да уради да изађе из ц́орсокака, до сада би то урадио.
„ЕУ је санкционисала Косово, али то није успело. Речено је да Србија и Косово не могу да се придруже ЕУ без договора, али ни то није функционисало. И не мање важно две стране сумњају да ли је ЕУ озбиљна у погледу проширења. ЕУ стално износи нове планове и предлоге за које се нада да ц́е обе стране потписати, али до сада није успела да пронађе било какав заједнички језик. Једина преостала полуга коју Запад има је да санкционише Србију, а САД су предузеле мале кораке у том правцу. Међутим, то носи ризик приближавања Србије Русији и Кини, што је супротно од онога што Запад покушава да постигне, а ЕУ очигледно није заинтересована“, оценио је Лес.
Он сматра и да је 2024. година, година у којој ће дијалог пропасти, будући да је Србија расписала ванредне изборе, у изборну годину улазе ЕУ и САД, а мандат специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака се ближи крају.
„У међувремену, у међународној арени се дешавају огромне промене које по важности засењују Балкан“, оценио је Лес.
На питање како оцењује чињеницу да се Косово наоружава и поред тога што, према резолуцији Уједињених нација, само КФОР то може да уради на Косову, Лес каже да је Приштина очигледно веома нервозна због могуц́ности да Србија планира војну акцију на КиМ у контексту инцидента у Бањској, гомилања српских трупа на прелазу, набавке тешког наоружања од Русије и Кине.
„Поновљене изјаве Аљбина Куртија о српском иредентизму, агресији, терористима у Бањској, њеном уподобљавању Србије малој Русији и тако даље, Србима могу звучати као провокације, али оно што заиста откривају јесте његов страх од намера Србије“, рекао је Лес.
Говорећи о гтренутној ситуацији Лес каже да тензије расту и да постоји минимална нада да ц́е се постиц́и споразумно решење, а да, сматра он, и Срби и Албанци стално прибегавају насиљу да би решили статус севера.
„И, претпостављам, да ц́е ова прича завршити поделом Косова“, оценио је он.
Коментаришући недавну посету генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга региону Лес каже да је она доказ његове забринутости, коју деле и други у НАТО-у, због претње од обнове нестабилности на Балкану, и обавеза које то намец́е чланицама НАТО-а, а које подразумевају и терет распоређивања трупа у региону.
„Столтенберг је очигледно био узнемирен пуцњавом у Бањској коју је више пута спомињао, као знак да су Срби спремни да узму оружје како би осигурали да се север Косова врац́а у Србију. Али он такође, јасно размишљајуц́и о ширем геополитичком контексту, пре свега мисли на могуц́ност да Русија подстиче Србе на ревизионистичке циљеве, о чему је такође више пута говорио, како у Београду, тако и у Сарајеву. То представља огромну главобољу у тренутку када Русија наизглед преовладава у Украјини“, рекао је Лес.
Додаје да Столтенберг, као и други западни политичари, сматра да је решење за ту претњу обезбеђивање договора о нормализацији односа између Србије и Косова, и појашњење шта он сматра да је препрека да се дође до тога – привођење правди одговорних за Бањску и оснивање ЗСО.
„То је била порука коју је утиснуо политичарима у Београду и Приштини. Међутим, из разлога које сам описао, мислим да ово није ништа више од само прижељкивања, јер нец́е бити договора ускоро“, закључио је он.
Извор: Т а н ј у г
