Мијачић: Усмеравање српске робе на Мердаре директно штети развоју српских средина на северу
Координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић оцењује да је одлука Владе Косова о укидању забране увоза српске робе скандалозна онолико колико је било скандалозно и увођење забране, јер је у оба наврата одлука донета усмено, без писаног трага. Такође указује да усмеравање робе из Србије на Мердаре, а не на Јариње и Брњак, директно штети развоју српских средина на северу Косова.
Мијачић подсећа да 95 одсто средстава од царине која се наплаћује на прелазима Брњак и Јариње на увоз производа из Србије иде у царински фонд из ког се финансира развој општина са српском већином на северу Косова.
„Самим тим одлука Владе Косова о укидању забране увоза и којом се превоз робе усмерава на Мердаре, а не на Јариње и Брњак, директно штети царинском фонду и развоју српских средина на северу Косова у складу са оним што је потписано у Бриселу и са важећим одредбама косовске владе. И у том правцу треба посматрати одлуку Владе Косова и Аљбина Куртија да се чак и на овај начин сузбија могућност развоја севера Косова кроз Фонд за развој“, каже Мијачић за Косово онлајн.
Истиче да треба да буде потпуно јасно да су Влада Косова и Аљбин Курти одлуку о укидању забране увоза српске робе донели под притиском Немачке која је тражила ово укидање како Косово не би било избачено из регионалних организација, пре свега из Цефте.
„Сви знамо да се 14. октобра организује састанак у оквиру Берлинског процеса где ће се разматрати даље регионалне интеграције, а Косово је са својим поступањем везано за укидање Споразума о слободној трговини на Западном Балкану, Цефта споразума, дошло до тога да буде пред одлуком о избацивању из Цефте. Осим тога Косово не може да се учлани у неке међународне организације и својим поступцима доводи до тога да буде избачено из регионалних организација. Под тим притиском је Аљбин Курти некако дошао до разума да укине овакву скандалозну одлуку све у нади да неће бити избачени из регионалних процеса интеграције, односно из Цефте“, истиче Мијачић.
Подсећа да је одлука о забрани најпре важила за превоз робе камионима на свим прелазима између Србије и Косова, а да је касније та мера остала да важи само за готове производе, не и за сировине. „То је заиста скандалозно јер би то значило да, рецимо, за ‘плазму’ постоји нека сумња да се ради нешто илегално, али ако се увози брашно из Србије, да у том брашну нема ничег илегалног“, каже Мијачић.
Одлука о укидању забране која важи само на прелазу Мердаре је, наводи, међуфаза, јер Влада Косова није могла, пре свега из популистичких разлога, да одлучи да та мера важи на свим прелазима.
То што ће уместо на више прелаза, што је раније био случај, камиони из Србије робу на Косово достављати само преко Мердара, технички гледано, како сматра Мијачић, неће бити проблем, јер је тај прелаз интегрисан и прилично велик, са могућношћу да прими велики број камиона и транспортних возила. Не би требало, сматра, да се праве велики застоји и да се стварају додатни редови.
„Али постоји бојазан да су се многи трговински односи у међувремену покидали и да захтев за увозом робе из Србије неће бити толико велики као што је био раније јер има многих заменских производа и биће потребно време да би се поново успоставила пословна сарадња између албанске заједнице и српских привредника. Такође се поставља питање како ће роба ићи ка српским продавницама јер су највећи конзументи можда управо представници српске заједнице. Да ли ће ту бити неких проблема, у транспорту робе, то остаје да видимо“, каже Мијачић.
Косовски премијер Аљбин Курти саопштио је јуче да је Министарство унутрашњих послова написало писмо царинама Косова у којем се наводи да се „безбедносна мера“ која је важила за робу из Србије мења контролом робе, али само на прелазу Мердаре. Забрана увоза српске робе на Косово, правдана „безбедносним разлозима“, уведена је 14. јуна 2023. године.
Извор: Косово онлајн
