Напредак Србије у евроинтеграцијама, према најавама из Европске уније, већ на самом почетку године постаће формално тешње повезан са решавањем питања Косова и Метохије. То је од Европске комисије затражио Савет за опште послове, а потврдио Европски савет.
Захтев подразумева да у Поглавље 35 приступних преговора Србије до краја јануара 2024. хитно буду унети Споразум Београда и Приштине о путу ка нормализацији односа из Брисела и анекс о примени из Охрида.
Да је то рок за формализацију постигнутих договора, потврдио је и специјални посредник у дијалогу Мирослав Лајчак.
У процесу приступања Европској унији такозвана „сва остала питања“, која нису обухваћена претходним поглављима, налазе се у последњем, тридесет петом. За Београд је то нормализација односа са Приштином.
Област која диктира укупан темпо евроинтеграција Србије, према захтеву из Брисела, добиће додатне, јасно формулисане критеријуме.
Председник Управног одбора Форума за етничке односе Душан Јањић каже да је тај захтев бирократска обавеза људи који раде, чиновника, дипломата и Лајчака.
„Тако да ја заиста очекујем крајем јануара, почетком фебруара да се они појаве са амандманима на Поглавље 35 преговарачког оквира за чланство Србије у Европској унији“, објашњава Јањић.
Најављена допуна мерила за Поглавље 35 тумачи се као спорна, због могућег укључивања обавезе за Србију да се не противи чланству своје јужне покрајине у међународним организацијама.
Председник скупштинског Одбора за Космет оцењује да би то био потпуно погрешан политички потез Европске уније, који би додатно закомпликовао односе Београда и Приштине, али и довео у питање европски пут не само Србије, већ и целог региона.
„Мислим да је то, заправо, последње политичко средство уцене Србије којим Европска унија може да се послужи, да нас уцени – ако хоћете у Европску унију, онда ћете морати да се одрекнете дела територије. После тога више немају шта у политичком смислу да предузимају од мера притисака на Београд“, тврди Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.
Веће притиске донео је француско-немачки план. На договоре о нормализацији односа са Приштином, постигнуте у Бриселу у фебруару и у Охриду у марту, потписи нису стављени, а сагласност Београда је била усмена, али начелна и уз јасне резерве.
Према мишљењу председника Управног одбора Форума за етничке односе Душана Јањића, сви ти напори који су чињени после 2000. године довели су до тог споразума.
„Значи, то је то. То је максимум, а ако народ стварно неће, онда знамо: нећемо ићи у Европску унију, нећемо нигде ићи“, мисли Јањић.
Резерве Србије на споразум су изражене и писменим путем, а тај став је у Бриселу предочен приликом усаглашавања са декларацијом Самита Европска унија – Западни Балкан.
„Што се нас тиче, мислим да је апсолутно неприхватљиво да могу да се створе било какви, било када, услови да се Београд одрекне Косова и Метохије, де факто признањем у почетку, а после и де јуре, и да им отвори врата за чланство у међународним организацијама“, подсећа председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун.
Питање ће бити хитно за наредни сазив Народне скупштине, сматра Милован Дрецун, који у парламенту очекује јачање државне позиције о Косову и Метохији.
А уколико посланици одбаце амандмане на Поглавље 35, последичан је губитак не само европске перспективе, већ и финансијске помоћи, закључује Душан Јањић.
Извор: РТВ; Фото: Спутник
