Средствима Канцеларије за КиМ Владе Србије започета изградња куће за породицу Ракићевић у селу Вуча код Лепосавића. “Најважније је да стабилно живимо на својој дедовини и да немамо намеру да одлазимо одавде”, каже Љубиша Ракићевић.
Планинско село Вуча у општини Лепосавић. Раштркане куће, неке и немају више житеља. Али једна, иако мала и скромна, дом је за чак седморо Ракићевића. У њој Љубиша (60) и његова супруга Станка (50) живе са четворо деце: Јеленом (30), Лазаром (27), Милицом (25), Стефаном (22), као и са унуком Луком (5).
Три генерације годинама живе у два собичка са ходником и купатилом. Управо зато је средствима Канцеларије за КиМ Владе Србије, започета изградња куће која ће овој породици, како нам говори глава ове породице, значити нови и бољи живот, пишу Новости.
“Иако кажу да кад чељад нису бесна, кућа није тесна, ми заиста немамо довољно простора за све. А осим тога ово је стар и неуслован објекат”, каже за Новости Љубиша.
Он је однедавно у пензији и његова примања су уз дечји додатак за Миличиног сина Луку и социјалне помоћи једино сигурно примање за Ракићевиће. Деца повремено налазе приватне послове током лета, али зими су углавном сви на окупу.
“Сви смо ранораниоци. Поранимо да хранимо свиње, патке и кокошке јер крупнију стоку немамо. Лети, међутим, имамо много више посла око имања”, прича Јелена, најстарија ћерка Ракићевића.
Каже и да су она, сестра и браћа завршили средње школе за графичког дизајнера у Звечану. Иако им је Лепосавић ближи, на свега десетак километара, ипак су, вели, сви одлучили да се школују у Звечану због превоза, али и друштва.
“Брат и ја смо касније уписали и Вишу економску у Лепосавићу, али нисмо могли редовно да похађамо предавања јер нам је требало новца за превоз, књиге и друге потрепштине”, додаје ова вредна девојка која је родитељима од велике помоћи, поготову лети око обраде имања.
Имају око два хектара њива, али на стрмини, па су практично необрадиве, али Љубиша појашњава да им башта у којој узгајају све врсте поврћа много значи.
“Најважније је да стабилно живимо на својој дедовини и да немамо намеру да одлазимо одавде. То је одлука и све моје деце. Поготову сада када ћемо добити нову кућу која се гради на парцели ближој путу, надомак Сочанице”, истиче овај домаћин и додаје: “На новој кући тренутно се ради фасада и надамо се да ће бити завршена до краја ове године. Нама се сада и не жури, битно је да ћемо добити нови, условнији дом и да ћемо остати на свом Косову и Метохији”.
Иако су деца Ракићевића ослонац једно другом, не крију да им понекад недостаје друштво јер у селу има више десетина кућа са углавном старијим живљем.
“Упркос свему, важно нам је да смо заједно, а надамо се да ће се временом наћи и посао за неко од деце. То би нам свакако олакшало живот”, кажу углас Станка и Љубиша Ракићевић.
Извор: Новости
