Pavković: EU nema mehanizme da reši problem dinara
Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da su i Beograd i Priština pokazali nekonstruktivnost u novoj rundi dijaloga u Briselu, dok Evropska unija očigledno nema mehanizme da privoli strane da reše problem dinara na Kosovu.
“Očigledno da su Beograd i Priština nastavili staru strategiju optuživanja za nepostizanje dogovora. Ono što je sada drugačije jeste to što je još na prošloj rundi Miroslav Lajčak kao specijalni predstavnik za dijalog rekao da Evropska unija ima kompromisni predlog za koji se nada da će ga obe strane prihvatiti. Videli smo da je EU intenzivirala pregovore, konkretno, samo na temu pitanja dinara bilo je sedam sastanaka, ali i dalje nema dogovora. To govori o nekonstruktivnosti strana”, naglasio je Pavković za Kosovo onlajn.
Kako ističe, EU zapravo nema mehanizme da privoli strane da prihvate sporazum.
“EU čak i kada izlazi sa nekim predlozima, očigledno da nema načine da natera strane da ih prihvate, pa su onda Beograd i Priština veoma nekonstruktivni i pokazuju da ne žele dogovor”, naglasio je Pavković.
Na pitanje kako komentariše predlog Lajčaka da strane pristanu na fomiranje novog finansijskog entiteta, Pavković odgovara da to jeste bio kompromisni predlog i korak napred.
“Na prethodnim rundama glavni kamen spoticanja bilo je licenciranje Banke Poštanske štedionice, to je bila srpska pozicija, dok je kosovska strana odbijala taj način rešavanja problema. Sada je EU izašla sa tim predlogom da se napravi nova finansijska institucija, odnosno banka koja bi imala licencu kosovske Centralne banke, a u isto vreme bi imala mogućnost da prima dinare iz Srbije i radi konverziju u evre. To jeste kompromisni predlog i korak napred, međutim, zabrinjavajuća je činjenica da dve strane nisu uspele da se finalno dogovore oko toga. To su ostavile za još jednu rundu dijaloga ili za više rundi, a prelazni period koji je dala CBK je završen i sada je plaćanje dinarima na Kosovu zabranjeno. To sad otvara mogućnost za kažnjavanje, zatvaranje radnji i tako dalje, pa može proizvesti dodatnu tenziju i eskalirati situaciju na terenu. Neophodno je da Beograd i Priština podhitno nađu rešenje i zajednički jezik oko ovog pitanja”, ističe.
Kako dodaje, teško je proceniti da li obe strane u podjednakoj meri žele rešenje.
“Obe strane su pokazale da su nekonstruktivne. Na prvom mestu, prištinska strana, zato što su uopšte doneli takvu odluku u trenucima kada je generalno politička situacija nestabilna i potom insistirali na zabrani dinara i prelasku na evro – to je jedna strana priče. Sa druge strane, Beograd ne želi da odustane od onoga što već ima, a to je Banka Poštanska štedionica koja već funkcioniše na severu KiM. Dve strane su se sukobile oko tog jednog pitanja i nijedna ne želi da pravi ustupke. U tom smislu, možemo govoriti o nekonstruktivnosti obe strane. Ulaziti u procene ko je manje, a ko više konstruktivan nije moguće u ovom trenutku, ali obe strane pokazuju jednu vrstu nezrelosti i neodgovornosti, pre svega prema građanima i Srbije i Kosova koji žive na severu”, naglašava analitičar.
Budući da je Miroslav Lajčak pri kraju angažmana na mestu specijlanog izaslanika EU za dijalog, Pavković čitav njegov mandat ocenjuje turbulentnim.
“Lajčak je nominovan u avgustu 2020. godine i posle skoro pune četiri godine, njegov mandat se može okarakterisati kao veoma turbulentan sa mnogo rundi dijaloga koje su bile neuspešne, kao ova juče i prethodnih šest, a bilo ih je i prethodnih godina. Kada bismo izvukli jednu pozitivnu stvar iz njegovog mandata, to je Sporazum o normalizaciji, tzv. Ohridski sporazum. Međutim, vidimo da je i on u krizi i njegova implementacija je dovedena u pitanje, tako da je ceo Lajčakov mandat upitan u smislu napretka u dijalogu. Pre možemo govoriti o nazadovanju u prethodne dve, tri, pa i četiri godine. Tako da, pitanje zaostavštine Miroslava Lajčaka je veoma upitno, odnosno šta će uopšte ostati od dijaloga nakon što on ode”, zaključio je Pavković.
Izvor: Kosovo Online
