Predsednički izbori u SAD, građani biraju između Trampa i Harisove

Građani Sjedinjenih Američkih Država danas biraju predsednika. Kandidati za četvorogodišnji mandat u Beloj kući su aktuelna potpredsednica i kandidatkinja demokrata Kamala Haris (60) i bivši američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp (78). Analitičari ocenjuju da bi 60. izbori, čiji ishod iščekuje cela planeta, mogli da budu presudni za američku politiku.

Oko 80 miliona Amerikanaca je već glasalo ranije, ili poštom, a gledaće se rezultati glasanja u sedam ključnih država – Nevadi, Arizoni, Džordžiji, Severnoj Karolini, Viskonsinu, Mičigenu i – pre svih – Pensilvaniji.

Da bi se neko kandidovao za predsednika Amerike mora da bude stariji od 35 godina, rođen kao Amerikanac i da u toj zemlji živi poslednjih 14 godina.

Donald Džon Tramp ima 78 godina. Kao kandidat Republikanske stranke, izabran je za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016. godine, pobedivši Hilari Klinton. Sprovodio je politiku „Amerika na prvom mestu“, fokusirajući se na trgovinske sporazume i imigracionu reformu.

Tramp je 2020. izgubio na izborima od Džozefa Bajdena, ali nije priznao poraz i nije došao na inauguraciju naslednika, suprotno običajima. Štaviše, sudi mu se za navodno podsticanje nemira u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, kao i za nepoštovanje Ustava i izbornih zakona, nedolično ponašanje i seksualno uznemiravanje.

Iako se verovalo da je njegova karijera okončana odlaskom iz Bele kuće, Tramp se vratio u trku i bez većih problema osvojio republikansku nominaciju za predstojeće izbore.

Kampanju za aktuelne izbore obeležio je atentat 13. jula u Pensilvaniji, kada je jedan posetilac skupa ubijen, a Tramp lakše ranjen, dok je policija ubila atentatora. Sumnja se da je još jedan takav napad u poslednjem trenutku sprečen u septembru, u Teksasu.

Iako je dugo u politici, bila je savezna senatorka i aktuelna je potpredsednica SAD, Kamala Haris do pre par meseci nije bila ime koje Amerikanci lako prepoznaju. Kada je u julu Džozef Bajden odustao od kandidature i predložio da ga zameni Harisova, najveći posao njene kampanje bio je da je birači upoznaju.

Karijeru je započela kao zamenica okružnog tužioca u okrugu Alameda, a 2003. godine postala je okružni tužilac San Franciska. Godine 2010. izabrana je za državnog tužioca Kalifornije, postavši prva žena i prva osoba afroameričkog i azijskog porekla na toj poziciji. Kao senatorka Kalifornije od 2017. do 2021. godine, zalagala se za reformu krivičnog pravosuđa i zdravstvenu zaštitu.

U januaru 2021. postala je 49. potpredsednica SAD, prva žena i prva osoba afroameričkog i azijskog porekla na toj funkciji.

Tokom kampanje, koju je preuzela od Bajdena, fokusirala se na pitanja socijalne pravde, prava žena i imigracionu reformu.

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika. Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova.

Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

Kandidat koji dobije većinu glasova u određenoj državi obično osvaja sve elektorske glasove te države, osim u slučaju Mejna i Nebraske, gde elektori mogu biti podeljeni. Predsednik, tako, može da postane i neko ko dobije manje glasova ukupno, što se dogodilo 2016. godine kada je Tramp pobedio Hilari Klinton. Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.

Kada se utvrde glasovi novembarskih izbora, oni se prenose na elektore koji posle izbora odlaze u Vašington, gde se, formalno, bira predsednik. Elektori imaju nepisanu obavezu da poštuju volju građana, ali se događalo da su pojedini elektori kroz istoriju kršili pravilo, iako takvi presedani nikada nisu uticali na sam ishod izbora.

Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 270 elektorskih glasova, Predstavnički dom bira predsednika među tri kandidata s najviše elektorskih glasova. To se dogodilo dva puta. Najpre je 1800. godine tako izabran Tomas Džeferson, a potom i 1824, kada je između četiri kandidata izabran Džon Kvinsi Adams, koji je i inače osvojio više glasova od ostalih.

Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na nekoliko kolebljivih država (swing states), gde ishod glasanja nije očekivan. Za razliku od, na primer, Kalifornije gde obično pobeđuju demokrate ili Teksasa koji je uobičajeno republikanski, kolebljive države menjaju raspoloženje i mogu preći s jedne strane na drugu.

Na izborima 2024. godine, ključne kolebljive destinacije na izbornoj mapi su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin. Moguće je i da još neka od 50 saveznih država promeni stranu i stranačku boju, ali ankete govore da su izbori u ovih sedam najneizvesniji.

Poseban izazov je takozvano rano glasanje i glasanje poštom, na šta se na ovim izborima odlučilo skoro 80 miliona stanovnika. Budući da su na tekućim izborima ranije i glasanje poštom izuzetno popularni, moglo bi da se oduži objavljivanje rezultata, zato što u državama brojanje počinje po zatvaranju birališta, što je slučaj i sa Pensilvanijom, ključnoj među kolebljivim državama.

Izvor: RTS, Tanjug