У оквиру Видовданских свечаности Дом културе „Грачаница“ огранизује промоцију књиге „Историја српске поезије Косова и Метохије 1951-2022“ писца и књижевног критичара Александра Б. Лаковића, која ће се одржати у уторак, 18. јуна са почетком у 20 часова.
Поред аутора о књизи ће говорити и др Јана Алексић, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић.
Књига „Историја српске поезије Косова и Метохије 1951-2022“ године, једно је од најзначајнијих издања Дома културе „Грачаница“ у овој години. Она нуди систематичан преглед српске поезије на Косову и Метохији и стваралаца, али је свакако и нека врста историје издаваштва и српске књиге на Косову и Метохији назначеног периода.
,,Како би обликовао научно релевантну студију, Лаковић се руководио неколиким критеријумима: критеријум оствареног песничког резултата, то јест да заступљени песници имају макар једну самосталну или заједничку књигу песама; критеријум места рођења и деловања песника, без обзира на културни круг којем, сходно свом тренутном опредељењу, тај песник припада; значајан критеријум је и симболичка и тематско-мотивска везаност песника за Косово и Метохију; коначно, аксиолошки критеријум, према којем су у историји заступљени они аутори чији су радови прошли вредносну процену самог аутора монографије. Лаковићев нијансирани и диференцирани вредносни став, поред уложеног интерпретативно-аналитичког прегнућа, имплицитно показује и обим појединачних есеја или осврта које опредељује за осврт на нечију поезију. Лаковић своје проучавање заснива на премисли да се ништа „није тако брзо и здушно примило на тлу Косова и Метохије, као модерно песништво“. Тим књижевноисторијским ставом он уједно пружа и објашњење о мотивацији да се упусти у сложен и захтеван подухват тумачења и (ре)валоризације“, истиче др Јана Алексић, рецензенткиња ове књиге.
Александар Б. Лаковић (1955, Пећ) је песник, прозаиста, критичар, есејиста, путописац и антологичар. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а Медицински факултет у Приштини 1980. године, када се преселио у Крагујевац. Специјализацију интерне медицине завршио је на Медицинском факултету у Београду 1988. године.
Објавио је књиге песама „Ноћи“, „Заседа“, „Повратак у Хиландар“, „Дрво слепог гаврана и многе друге. Поетички тетраптих:“ Поетике песника рођених између 1956. и 1965“. године и „Пева „кућа поред пута“ – „Огледи о крагујевачком књижевном стваралаштву“; књигу путописне прозе „Хиландарски путокази“ (са цртежима вајара Зорана Илића Браде); роман „Кад куће нисмо закључавали“, фотопутописну монографију у слици и речи „Хиландар и Света Гора између мита и историје“.
Уредио је и зборнике „Његош, ријеч скупља два вијека“: зборник радова о стваралаштву Петра Другог Петровића Његоша и “Бранко Миљковић, моћ речи”: „зборник радова о стваралаштву Бранка Миљковића“.
Добитник је награда: „Кондир Косовке девојке“ за поезију, „Јован Скерлић“ и „Милан Богдановић“ за књижевну критику, „Григорије Божовић“ за прозу, „Љубомир Ненадовић“ за путописну књигу и повељом за животно дело УКС. Живи и ради у Крагујевцу и Љутој.
