Predsednik Rusije Vladimir Putin je u prvom intervjuu za zapadne medije koji je objavljen sinoć, rekao da je njegova zemlja morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi poseban i narod blizak Rusima, kao i da su SAD 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.
Intervjuu sa ruskim predsednikom, prvi za zapadne medije od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. oodine, objavio je američki voditelj Taker Karlson na svom sajtu a preneo Juronjuz.

“Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama”, rekao je Putin.

On je dodao da su SAD su 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.

“Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo”, rekao je Putin.

Putin je istakao da će se Rusija i Ukrajina pre ili kasnije dogovoriti.

“Želim da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora”, rekao je Putin tokom intervjua.

Dodao je da se Ukrajinci i dalje osećaju kao Rusi i da se dešava građanski rat.

“Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvek odvojila jedan deo ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći. Državni udar u Ukrajini 2014. godine izvela je oružana opozicija uz podršku CIA. Tehnički, uradili su sve kako treba, postigli šta su hteli – promenili su vlast. Ali sa političke tačke gledišta, ovo je ogromna greška. Ovde, naravno, politički vrh nije funkcionisao kako treba. Politički vrh je trebalo da vidi do čega bi to dovelo”, rekao je predsednik Rusije.

Ukrajina počela rat, mi želimo da ga završimo

Kako je istakao, Ukrajina je počela rat, a cilj Rusije je da ga završi.

“Ukrajina je donela odluku da odustane od pregovora sa Rusijom po nalogu iz Vašingtona, sada SAD treba da isprave tu grešku. Rusija za sada nije postigla cilj specijalne vojne operacije, jer je jedan od njih – denacifikacija: zabrana različitih neonacističkih pokreta”, rekao je Putin.

Dodao je da Nato može da prizna kontrolu Rusije nad novim teritorijama, da postoje opcije, ako postoji želja.

“Zapad je počeo da shvata da je nemoguć strateški poraz Rusije – neka razmisle šta dalje da se radi, mi smo spremni za dijalog”, rekao je Putin.

Kako je objasnio Rusija je 2014. godine bila primorana da uzme Krim pod svoju zaštitu, jer je poluostrvo bilo u opasnosti i ocenio da su izjave da će Amerikanci morati da ratuju sa Rusijom ako se obustavi pomoć Kijevu jeftina provokacija.

Istakao je da je Rusija 2023. godine postala prva ekonomija u Evropi, bez obzira na sve sankcije i ograničenja.

Volođa, šta to radiš

Putin je izjavio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon pobede na izborima za predsednika 2019. godine trebalo da Ukrajinu “povede ka miru”, ali da je onda, promenio odluku.

“Po mom mišljenju, on je pomislio kako ne treba da se sukobljava sa neonacistima i nacionalistiam u Ukrajini, jer oni su agresivni i veoma aktivni. A Zapad koji predvodi SAD podržava one koji antagonizuju Rusiju, a to donosi sigurnost”, rekao je Putin, dodajući da je Zelenski zauzeo “poziciju moći” uprkos obećanju narodu da će zaustaviti rat u Ukrajini.

Putin je rekao da se otac ukrajinskog predsednika borio u drugom svetskom ratu protiv nacista i fašista.

“Jednom sam mu i rekao, Volođa, šta to radiš, tvoj otac je bio vojnik na frontu u Drugom svetskom ratu. Zašto podržavaš neonaciste danas u Ukrajini, a tvoj otac se borio protiv fašizma?”, rekao je ruski predsednik.

SAD raznele Severni tok

Putin je optužio SAD da su raznele gasovod Severni tok i dodao da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.

“U ovom slučaju ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i one koji imaju mogućnost da to urade jer može da bude dosta onih koji su zainteresovani, ali nisu svi oni sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane. Ko je zainteresovan i ko je sposoban”, rekao je Putin u intervjuu Takeru Karlsonu.

Na pitanje američkog voditelja zašto ne iznese dokaze o tome i time “odnese pobedu u propagandnom ratu”, ruski predsednik je poručio da je u propagandnom ratu “veoma teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije”.

“Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina”, rekao je Putin.

Rusija nema interes da napadne Poljsku

Na pitanje da li može da zamisli scenario u kojem bi Moskva poslala trupe u Poljsku, Putin je rekao da Rusija nema interes da napadne ni Poljsku, ni Letoniju.

“Samo u jednom slučaju bi moglo da dođe do toga – ako dođe do napada na Rusiju iz Poljske. Zašto? Zato što nemamo interese ni u Poljskoj, ni u Letoniji – nigde”, poručio je Putin.

Dodao je da globalni rat ne dolazi u obzir jer je to, kako ističe, protivno zdravom razumu.

“Globalni rat bi doveo celo čovečanstvo na ivicu uništenja”, rekao je Putin.

Rusija i SAD mogu da obnove komunikaciju

Ruski predsednik ocenio je da postoji mogućnost da Vašington i Moskva obnove komunikaciju, pod uslovom da javnost u SAD razumeju da se svet menja i na to se naviknu.

“Ako se razume da se svet menja u objektivnim okolnostima, i da se tome treba prilagoditi, i to koristeći prednosti koje SAD imaju, možda se nešto i promeni”, rekao je Putin.

On je istakao da je sa pojedinim bivšim američkim predsednicima imao dobru komunikaciju.

“Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, kojeg su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom. Ne radi se o tome da li ćemo se kao ličnosti dopasti jedan drugome, već o tome da usklade stanovišta. Ako ideja dominacije po svaku cenu opstane u američkoj javnosti, ništa se neće promeniti”, rekao je Tramp.

Upitan da oceni da li odluke u SAD donosi, kako je rekao Karlson, predsednik ili vladajuće elite, Putin je rekao da “ni sam ne može da zaključi”.

“Ne znam ko tačno donosi odluke u SAD. To je kompleksna zemlja as neobičnim izbornim sistemom. Svaka savezna država ima svoju legislativu. Imate dve dominantne partije, i kako to izlgeda kada se decentralizuje”, rekao je Putin.

Putin je poslednji intervju za zapadne medije dao američkoj televiziji CNBC u oktobru 2021. godine na Međunarodnom forumu “Ruska energetska sedmica” u Moskvi.

Karlson je u najavi za ovaj intervju, koji je naišao na kritike zapadnih medija i pre nego što je objavljen, rekao da ga je Bela kuća već dva puta sprečila da razgovara sa Putinom.

On je dodao da je uradio intervju sa predsednikom Rusije zato što je to posao novinara.

“Mi se bavimo novinarstvom. Naša dužnost je da informišemo ljude”, rekao je Karlson.