Vujičić: Umesto ZSO, Srbima kazamati i tiranija
Da treba da bude formirana Zajednica srpskih opština, Srbi na KiM i zvanični Beograd znaju već dugih 11 godina. Kurti je još jednom ponovio nakon zasedanja PS SE i uoči godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma (19. april 2013. godine) da ona i ne treba, jer Srbi na KiM imaju i previše prava, piše narodna poslanica i predsednica Skupštinskog odbora za KiM Danijela Vujičić u autorskom tekstu za Politiku.
Da li je ZSO stvarno uslov za Aljbina Kurtija ili samo mantra da međunarodna zajednica ipak ima još o čemu sa Beogradom da razgovara – iako su sve rekli usvajanjem izveštaja Dore Bakojani u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da nepostojeća država bude primljena u ovu organizaciju?
I naravno, opet bez ZSO. Da treba da bude formirana Zajednica srpskih opstina, Srbi na KiM i zvanični Beograd znaju već dugih 11 godina. Kurti je još jednom ponovio nakon zasedanja PSSE i uoči godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma (19. april 2013. godine) da ona i ne treba, jer Srbi na KiM imaju i previše prava.
Pravo i pravda ne postoje, licemerje i dupli aršini su standard. Koga još zanimaju obespravljeni Srbi, na brdovitom Balkanu koji traže ZSO. Evropski zvaničnici pričaju o demokratiji a podržavaju tiraniju, govore o slobodi kretanja a podržavaju kazamate, daju garancije da nema spiskova. a po njima vlast u Prištini hapsi na najbrutalniji način. Pravda na delu!
Za tri i po godine Kurtijeve vlasti dogodilo se 495 etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, oduzeto pravo na rad, lečenje, slobodu kretanja, upotrebu jezika i pisma.
Podsećam, tokom oružanih sukoba uz podršku milosrdnog anđela sa Kosova i Metohije 1999. godine, proterano je 250.000 Srba. Od 2000. do 2024. godine, Albanci su ubili 105 Srba, u martovskom pogromu proterali preko 4000 Srba čije proterivanje i dalje traje.
Na Kosovu i Metohiji je svake godine manje posejanih njiva, ali ima ih, a preostali Srbi, koje Kurtijeva klika, podržana belosvetskim mentorima nije uspela da zaplaši i natera da napuste svoja ognjišta. Jesu strašni ti ”mnogobrojni” Srbi sa KiM, kad međunarodno pravo i pravda ”ne mogu da zaštite Albance od njih”, fin neki svet, ti Albanci koji pucaju na decu, hapse nevine, pale kuće, skrnave i ruše groblja i pravoslavne crkve, valjda će zbog toga biti primljeni u Unesko i da ih neutešne Komitet ministara SE posle preporuke PSSE neće razočarati i prihvatiti aplikaciju tzv. Kosova za članstvo.
Taj ”mali” problem oko Zajednice srpskih opština će se očigledno jednom rešiti preporukom kako Srbi trba da “pravilno” iščitaju skraćenicu ZSO – ”Zajedno samo odustanite”. Uskoro će i disanje Srba da urušava ”suverenitet” tzv. Kosova.
Rezoluciju SBUN 1244 ignorišu Albanci, međunarodna zajednica, a i srpska opozicija im se uspešno približava u tome. Urušavanje suvereniteta i integriteta Republike Srbije mnogi doživljavaju kao poligon za iživljavanje, pa bi u pogledu ispunjavanja evropske agende vladavine prava, podizanja nivoa demokratije i dobrog upravljanja trebalo da se ugledamo na vlasti u Prištini. U tako savršenim okolnostima, šta će Srbima ZSO?
Zato treba još jednom reći – Zajednica srpskih opština, u realnim okolnostima u južnoj srpskoj pokrajini, kao oblik institucionalne zaštite srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa, potrebna je našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Da se prisetimo Briselskog sporazuma koji je potpisala i na koji se obavezala Priština uz garanciju Evropske unije, pre samo 11 godina u kojem se od 15 tačaka u šest govori o ZSO, a Srbija ga potpisala upravo zbog uspostavljanja ZSO sa svim njenim nadležnostima. Dakle, obmana je potenciranje Prištine na njihovom tzv. Ustavu i zakonodavstvu da je reč o nevladinoj organizaciji, u Briselu je dogovorena ZSO kao pravno lice u sporazumima precizno propisana i podrazumevana sa ovlašćenjima i funkcijama, što je i danas problem. Briselski sporazum je važan, ali je dijalog najvažniji, to je prema prioritetima pokazao predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a ZSO je neizostavna u budućnosti u dijalogu.
Njeno formiranje se očekivalo 2015. godine, ali usled nedostatka 2/3 glasova ZA, na Generalnoj konferenciji Uneska, Priština je zamrzla potpisani Sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, da bi krajem iste godine tzv. Ustavni sud Kosova proglasio delove sporazuma iz 2013. godine neustavnim. Te 2017. godine, politička stranka Srpska lista saglasila se da participira u formiranju tzv. Vlade Kosova zarad uspostavljanja ZSO i evo nas u 2024. godini bez ZSO.
Kao koordinatoru Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opstina tokom tridesetominutnog predstavljanja Nacrta statuta u Briselu u okviru Dijaloga na visokom nivou, što je za EU bilo dovoljno, za Kurtija predugo, a za nas apsurdno nakon uvreda upućenih meni lično i nipodaštavanja rada Upravljačkog tima uz sve garancije EU i definicije našeg postojanja i obaveza proisteklih iz Sporazuma o delokrugu rada Upravljačkog tima, shvatila sam da je cilj Prištine obesmišljavanje postignutih dogovora i namera EU da ih tome podrži.
Iniciranjem pisanja nekih drugačijih statuta ZSO od strane prijatelja Prištine, autori žele da ispišu život, pravila i sudbinu preostalog srpskog življa mimo njihove volje i u dijalogu već dogovorenih prava koriste načela i akte dovoljne da ubiju minimum sloboda jednog naroda stvarajući sistem rasne segregacije kao službenu politiku tzv. Kosova koja staje u njihovo tumačenje ZSO.
Sada je svima jasno da Godo neće doći, ali nikome nije jasno zašto Srbi ne odustaju od KiM i zašto nikada neće odustati od Zajednice srpskih opština.
”Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen. Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru”, rekao je veliki Branislav Nušić, između ostalog i konzul u Prištini, mom rodnom gradu, navodi u autorskom tekstu Vujičić.
Izvor: Politika, Kosovo onlajn
