Политика

Вулетић: За Приштину сваки предлог неприхватљив, уколико не подразумева потпуно одрицање од коришћења динара

Социолог Владимир Вулетић изјавио је да се јучерашња рунда дијалога у Бриселу суштински не разликује од претходних, осим што је сада јасна тежња приштинских власти да по питању динара ништа не учине.

Вулетић о седмој рунди дијалога која је одржана јуче у Бриселу, у оквиру којег се тражило решење за једнострану одлуку Приштине да на Косову укине платни промет у динарима, каже да је досадашње одбијање Приштине да учини нешто по питању динара било циљано и планско, а да је сада, како истиче, додата и емотивна неправда.

„Немам утисак да је ова рунда дијалога била другачија, другачије је једино да је сада јасна тежња да се ништа по том питању не учини. Од самог почетка, упркос томе што смо сви знали, било је одређених врста благих коментара и притисака да би ствар требало одложити, али када се нешто тражи за одлагање то значи да ви имате зелено светло да нешто учините, али можда није прави моменат. Никада није суштински доведена у питање одлука да динар буде протеран са простора Косова и то је оно што представља суштински проблем. Имате мало простора за било какакв компромис и који год предлог да изнесете, сваки је за приштинску страну неприхватљив, уколико не подразумева да се у потпуности одрекнете коришћења динара“, каже Вулетић за Косово онлајн.

Додаје да колико год те рунде дијалога да трају, неће бити напретка док приштинска страна не прихвати да узме у обзир интересе Срба који неће да се одрекну динара.

„Чини ми се да су све те рунде више нека врста фолклора док се не донесе политичка одлука, то ће бити тешко да се реализује. Чини ми се да сада, након одлагања пријема или нестављања тачке на дневни ред, да је фрустрација у Приштини још већа и да све оно што чине након тога и одбијање могућности да се омогући посета Патријарха у Пећку патријаршију и све остало је још додатно и са одређеном врстом нервозе“, додаје.

Вулетић истиче да је предлог специјалног изасланика за дијалог Мирослава Лајчака компромисан.

„Лајчаков предлог је врста компромисне ствари, али ствар је у томе што је Београд доследан у томе што Срби на Косову желе, а Приштина је доследна у томе да жели да обезбеди на територији читавог Косова потпуно функционисање система који би на неки начин био и симболички показатељ да је Косово независна држава. За њих је неприхватљива било каква прелазна варијанта. Али Лајчаков предлог је на известан начин, својеврсно решење које пре свега треба да задовољи његове дипломатске амбиције, пре него што решава суштински спор. Оваква „бајпас“ решења њему могу да учине врсту сатисфакције да је понудио неко решење. Али се и једна и друга стране плаше да је то нешто што би друга страна могла да искористи у одређеном моменту. Стране већ имају толико искуства и нико од њих не каже да нешто априори одбијају, али суштински није реч ни о прихватању“, каже Вулетић.

Додаје да је Лајчак у крањој линији требао да буде особа која ће својом дипломатском вештином да омогући да се политичка решења реализују.

„Проблем је у томе што нисмо имали та решења, јер је од самог почетка јасно да је стратегија „Признајте Косово као независну државу па ћемо се договорити о техничким детаљјима“. То је суштински проблем последње четири године, и разлог због којег преговори не могу да одмакну ни корак. Други разлог је одбијање ЗСО, као оквира где би се решавале техничке ствари. Лајчаку је било тешко да било шта постигне без те врсте политичког решења. Да смо имали ЗСО, онда би његов посао био много лакши, јер би се у том оквиру многа од техничких питања могла решити. Он суштински није имао ни мандат ни овлашћење да се бави најважнијим политичким питањима, већ је његов задатак био импементација нечега што никада није ни постигнуто као договор“, закључује Вулетић.

Извор: Косово онлајн

Прикажи још

Повезани артикли

Бацк то топ буттон