Зимски Крствовдан, празник уочи Богојављења, слави се као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, 18. јануара укрштају се ветрови.
Српска православна црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Крстовдан се увек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомена на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин водоосвећења.
Први је посни дан после Божића, и то са строгим постом. Уколико падне у суботу или недељу, разрешен је на уље. Надаље, пости се свака среда и петак.
Често се чује изрека – „ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
Богојављење се никада не пости, а празник светог Јована Крститеља уколико падне у среду или петак.
По народном предсказивању, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.
Верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Ко буде напољу и то види, уз молитву, треба да изговори једну жељу.
Извор: РТС
