Миливојевић: Придружено чланство Приштине у ПС НАТО удаљава нас од стабилности у региону

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оценио је данас да пријем Косова у придружено чланство Парламентарне скупштине НАТО-а удаљава од дијалога Београда и Приштине, политичког решења, стабилности и безбедности у региону и отвара питање понашања НАТО-а у оквиру Кфор-а и Резолуције 1244.

Миливојевић је за Танјуг оценио да је одлука ПС НАТО део једног пакета и стратегија у покушају да се тзв. Косово по сваку цену наметне као држава и да се на Србију изврши притисак да то прихвати.

„Прескочено је међународно право, резолуција 1244 на основу које НАТО делује на Косову у оквиру Кфор-а. Сами су себе демантовали на тај начин. Друго, Косово није држава и ту НАТО искаче из правила и норми иза којих стоји и на којима почива“, објаснио је Миливојевић.

Сматра да је у одлуци ПС НАТО-а присутан и геостратешки интерес везан за проширење НАТО-а и указује да се од раније зна да је Косово већ планирано као чланица НАТО-а.

Миливојевић каже да је у великом расплету који следи везано за изборе и рат у Украјини интерес западних сила да се овај регион заокружи на неки начин и оцењује да је НАТО у овом тренутку водећи механизам који обезбеђује западну кохезију и преко кога Запад води политику у односу на рат у Украјини.

„Србија на ово мора да гледа озбиљно и да у наредном периоду дефинише своју позицију и став према свом учешћу у ПС НАТО-а, имајући у виду да то доводи у питање положај Србије као државе у чијем саставу је Косово“, истиче.
Миливојевић је указао да је резолуција о Сребреници показала да Србија више нема намеру и могућности да игнорише своје државне и националне интересе, због чега сматра да и у овом случају треба очекивати да ће Србија бити доследна томе и да ће са НАТО-ом ова ствар морати да се рашчисти.

Сматра да је исход јучерашњег гласања у ПС НАТО-а, где је од 32 земље чланице 14 било уздржано, док је Мађарска гласала против, показао да постоји нејединство, као и у случају гласања о резолуцији о Сребреници и да западне силе не могу да обезбеде консензус зато што неке државе имају у виду и своје интересе.

„Дошле су до изражаја неке пукотине које посебно важе за Европу. Понављају се ствари са СЕ где имамо поделу и понавља се оно да се неке државе држе принципијалног става. Све државе чланице НАТО-а и ЕУ које нису признале Косово су овде биле уздржане. Мађарска је посебан случај, али и ове које су се уздржале показују да око тога нема јединства“, оценио је он.

Миливојевић каже да га не изненађује то што је Црна Гора гласала за пријем тзв. Косова у придружено чланство ПС НАТО-а јер, према његовим речима, они више не воде самосталну политику већ се понашају као вазална држава.
Када је реч о Француској и Италији, које су биле уздржане, Миливојевић каже да се потврђује оно што смо имали и када је била реч о Савету Европе, додајући да француска и италијанска иницијатива има у виду и српски интерес.

„То је резултат посете председника Вучића Паризу, али и чињенице да је госпођа Мелони пре тога била у Београду и чињенице да Француска и Италија воде главну реч оних који су за разумну политику“, оцењује Миливојевић.

Извор: Танјуг