Srbi na Kosovu najviše poverenja imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu, za koju smatraju da bi trebalo da bude uključena u unutrašnji dijalog sa Vladom Kosova, dok najmanje poverenja imaju u kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pokazalo je istraživanje NVO Nova društvena inicijativa i Instituta za socijalnu politiku “Musine Kokolari”.
Prema istraživanju koje je sproveo “Ubo konsalting”, čak 80 odsto ispitanika sa severa Kosova smatra da SPC može da doprinese unutrašnjem dijalogu Srba i Vlade Kosova.
Pored SPC, Srbi sa Kosova po pitanju procesa dijaloga imaju poverenje u Vladu Srbije.
Bezbednosno pitanje je na prvom mestu za Srbe sa Kosova, a kako su istakli ispitanici, nema napretka kada su u pitanju garancije za prava manjinskih zajednica.
Poverenje u kosovske institucije je veoma malo, a Srbi najmanje poverenja imaju u kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Opalo je poverenje i u međunarodne organizacije: Kfor, Euleks, EU i Nato.
Kada su u pitanju države, Srbi na Kosovu najmanje veruju Sjedinjenim Američkim Državama, dok najviše poverenja imaju u Rusiju.
Čak 84 odsto ispitanika je za formiranje ZSO. Po pitanju dinara i odluke CBK, 96 odsto ispitanika sa severa u prvom talasu istakli su da imaju primanja u dinarima, dok je taj broj u opštinama južno od Ibra 68 odsto.
Prema istraživanjima u prvom talasu, odluka CBK o zabrani upotrebe dinara uticala je na 48 odsto ispitanika, dok je 20 odsto njih istaklo da ta odluka utiče u nekoj meri.
Projektni menadžer NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić istakla je da je najveća razlika kada je u pitanju zajednica na severu i jugu u poverenju u institucije.
“Suštinski problemi sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu dolaze od centralnog novoa. Srbi imaju vrlo malo poverenja u aktere kosovske vlasti i to malo poverenja što postoji ono je manje na jugu nego na severu Kosova. jedini akter koji ima jedan na listi, kao najnižu ocenu, je premijer Kosova, i istraživanje pokazuje da je poverenje u njega manje na jugu nego na severu. Na prvom mestu je za Srbe pitanje bezbednosti, očigledno je to pitanje od kojeg se treba krenuti da bi se došo do rešenja ostalih problema”, poručila je Andrić Rakić.
Istakla je da je srpska zajednica na Kosovu postala skoro pa apolitična, jer kako navodi, ne veruje u političke predstavnike u rešavanju njihovih problema.
“Zaista je neverovatno da se nepolitički akter kakav je SPC pojavi kao glavni akter koji zajednica želi u pregovorima sa Vadom Kosova. To odražava situaciju iz 1999. godine kada su se povukle srpske institucije i tada jeste SPC učestvovala u institucionalizaciji, ali da je sada ista situacija kao tokom rata, a imamo političke predstavnike, to je zaista neverovatan rezultat”, rekla je Andrić Rakić.
Direktor Instituta za socijalnu politiku “Musine Kokolari” Visar Imeri istakao je da je istraživanje sprovedeno u cilju razgovora sa srpskom zajednicom o unurašnjem dijalogu o kome kosovska vlada i premijer Kurti govore u poslednje tri godine.
Istakao je da su Srbi zainteresovani za poboljšanje odnosa sa Albancima.
“Ako gledamo rezultate, većina građana je zainteresovana za poboljšanje odnosa, za zajednički život, ali se osećaju kao da ih niko ne sluša. Nisu zadovoljni ni kako se kosovska vlada, a ni srpska vlada ponaša prema njima, ni političkim predstavnicima. Nisam očekivao ovolike razlike u ruralnim i urbanim sredinama po nekim pitanjima”, rekao je Imeri.
Istraživanje, kao deo projekta “Kosovo-Srbija: Drugačiji pristup” urađeno je sa srpskom zajednicom u dva navrata, julu i avgustu 2023, i marta i aprila 2024. godine.
Izvor: Kosovo Online
