Rakočević: Kultura je naša jedina istinska sloboda

Kulturni život Srba na Kosovu ograničen je surovim pravilima geta, a u getima ne može da se govori o normalnom razvoju kulture. Izgubili smo grad, galerije, biblioteke, naše pozorišne scene, izgubili smo miris grada i u takvoj situaciji atmosfera u kojoj sada živi naša kultura je krajnje restriktivna, kaže za Kosovo onlajn Živojin Rakočević, književnik i direktor Doma kulture „Gračanica“.

Ono što daje nadu, kako dodaje, je to što su se gradovi nekako obnovili u mikro sredinama.

„I ono što je najvažnije je da su neki od naših kulturnih centara razvili do te mere da imamo izbora. Osnovna stvar u kulturi i u životu i odnosima je da imamo izbora. Što se tiče kulture na Kosovu i Metohiji ona je naša jedina istinska sloboda i u njoj imamo izbora“, navodi Rakočević.

Ograničenja su, kaže, postavljena još 1999. godine i ona se samo umnožavaju i usložnjavaju preprekama.

„Što odsustvom infrastrukture, što tom atmosferom koja se kreira i stalnom porukom da je kultura opasnost, da je duhovnost opasnost i da je ono što je drugo i drugačije opasnost. Prepreke su različite i postoje na različitim nivoima. Kada pisac iz Skoplja uzme deset svojih knjiga i kada mu na Đeneral Jankoviću uzmu devet, a on dođe na promociju u Gračanicu sa jednom i kada taj Milutin Stančić mora da se snalazi i da ide nazad da ostavi svojih devet knjiga negde usput i da poruči svom prijatelju: ‘dođi ti pa probaj da prođeš Đeneral Janković sa mojih devet knjiga da bih došao na promociju, da imam da poklonim prijateljima’, onda je to jedna od slika u kojoj mi živimo“, priča Rakočević.

Druga slika je, kaže, to što nema slobodnog prometa i što knjige moraju da se švercuju.

„Pribojavate se da ako imate nekakvih pet publikacija da će neko da vam ih oduzme. Ne mogu da se setim kad nam je poštom neki pisac poslao knjigu i da je ta knjiga došla, to je treći problem. Prođu neke knjige na latinici, ali postoji neka sila, neki nevidljivi etnički čitač koji kako vidi knjigu na ćirilici to zaustavi. Dakle, to je milion sitnih stvari i duplih i trostrukih administracija u kojima morate da se snalazite. Ali to na kraju uopšte nije važno. Najvažnija je stvar da vi uđete u ovu salu koja je iza nas, da u tami te sale doživite nešto lepo, da doživite katarzu, da imate osećaj da ste u gradu i da ništa nije izgubljeno“, zaključuje Rakočević.

Izvor: Kosovo Onlajn