Књига “Свештеномученик Недељко Стреличић” аутора ђакона раковичког Александра Аздејковића, представљена је синоћ публици у Косовској Митровици.
Поред оданог службовања Богу, Светог Неђељка и оца Александра повезује још нешто – Косово. Александров деда је напустио Косово 1957. године, а и животни пут светитеља о коме пише, блиско је повезан са овим нашим просторима.
Недељко Стреличић је рођен у Медвеђи. Школовао се најпре у Косовској Митровици, а потом завршава Богословију у Призрену. Рукоположен је 1930. године у Приштини, а прву службу добија у Вучитрну, у селу Дрваре. Ту остаје до 1935. године када се сели за Београд. где организује црквени живот у Раковици, тада малом индустријском месту. Тамо, у периоду од 1937. до 1939. године подиже цркву посвећену Светим апостолима Вартоломеју и Варнави.
Био је ожењен Браниславом Гвоздић из Звечана, иначе девојком из свештеничке породице.
Недељко напушта Косово, али га је страдање равно оном косовском, сачекало управо у Раковици.
“Свештеник Недељко је убијен 1945 године 21. маја у Лисичјем потоку. Најпре, он је уласком партизанске јединице и совјетске војске у Раковицу 14. октобра 1944. ухапшен као и бројни његови парохијани, али је тада пуштен и праћен – тако се наводи у једном деловодном протоколу Војног архива. Затим, 10. марта 1945. је поново ухапшен и изведен пред суд, да би убрзо био убијен као народни непријатељ” прича отац Александар на промоцији одржаној у Парохијском дому при Храму Светог Димитрија у Косовској Митровици.
Деценијама се није знало ништа о судбини пострадалог свештеника, као ни о многим другим невиним жртвама тадашњег система.
Ипак, 1995. године, тадашње Министарство правде оснива Комисију за тајне гробнице. Отварају се сви архиви, од којих је најзначајнији био архив БИА од 1944. године на даље. Долази се до података да су жртве ОЗНА закопане у чак 33 тајне гробнице широм земље. До данас, ексхумиране су тек две – једна у селу Змијанац и једна у Крагујевцу.
“И дан данас, наша деца се играју по београдским парковима изнад тих лешева. Паркови, стадион “Партизана”, стадион “Графичара”… Те гробнице су кандила и светиљке које сведоче о невиним жртвама” каже отац Александар.
Отварање архива обелоданило је још неке информације. На подручју Косовскомитровачког округа, у периоду после 1944. године, према речима оца Александра, страдало је 844 људи. Мирко Јевтић професор призренске Богословије и Радуле Божовић убијен иза касарне у Косовској Митровици, само су неки од Митровчана који су платили главом непослушност новом систему.
Након што је утврђено како је страдао, ваљало је вратити Недељку Стреличићу грађанско достојанство и скинут са његовог имена поругу коју му је комунистички систем наметнуо.
Отац Александар напомиње да Недељко није био никакав народни непријатељ, већ дивна, умилна, милосрдна душа која је све време рата помагала ратну сирочад и избегла лица. Памтили су га сви као изузетног човека.
“По благослову тадашњег патријарха Иринеја, поднео сам 2013. године захтев за рехабилитацију. После пет година, 2018. на Богојављење он је рехабилитован. Тадашњој власти је сметао зато што је говорио против њих, бранио је веронауку коју су они хтели да укину . То му је јако замерено. Кажу сведоци да је умео да маше папирима и да виче – пет векова смо се борили са Турцима , изборићемо се и са комунистима” приповеда даље аутор књиге.
Свештеник Недељко Стреличић, канонизован је 2022. године и унет у диптих светих.
Отац Александар Аздејковић аутор је и документарног филма “Голгота раковичке парохије” о свим страдањима која су претрпели црква али и парохијани ове београдске општине.
“Без Великог петка нема Васкрсења. Да наш Недељко није страдао, данас не би био светитељ” поручује отац Александар.
Извор: Радио Митровица север
