Док стижу вести о новом великом сукобу и страдању у рату Израела и Хамаса, на 74. заседању УНХЦР-а у Женеви разговара се о рекордном броју расељених у свету и о недостатку средстава за помоћ избеглима. Организација се, кажу, суочава са најтежим тренуцима у 70 година постојања. А о проблемима избеглих са Космета, шеф српске дипломатије засебно је разговарао са руководством УНХЦР-а и мађарским колегом.
Минутом ћутања за жртве земљотреса у западном Авганистану и жртве сукоба у Израелу почело је заседање оптерећено новим ратним жариштима и новим порастом избеглица широм света.
Уз рекордан број расељених и нове сукобе у прошлој и овој години, УНХЦР је суочен и са недостатком средстава. До краја ове године за помоћ најугроженијима недостаје 650.000.000 долара.
„Недостатак финансија утиче на избеглице и расељене и прави притисак на земље које их примају и које су највећи донатори. Због тога, видели смо – имамо мање хране коју делимо у Бангладешу, Јордану и више афричких земаља. Са таквим негативним околностима су суочени и они који остају. То води и до смањења броја услуга и у Демократској Републици Конго“, рекао је Филипо Гранди, високи комесар УН за избеглице.
Тренд раста броја присилно расељених
Уз сукобе у Украјини, борбе у Судану, као и у Нагорно-Карабаху који су довели до исељавања више од 100.000 Јермена, утицали су и додатно на наставак тренда раста броја присилно расељених.
„Побуна је прекинула све напоре наше државе, укључујући и суверенитет свих институција и међународних мисија. Побуњеници су напали и седиште УНХЦР-а, натерали грађане да напусте домове под претњом оружјем и због тога је број расељених порастао на пет милиона“, каже шеф дипломатије Судана Али Елсадиг Али.
Министар рада и социјалне заштите Молдавије Алексеј Бузу истиче да његова земља појачава подршку украјинским избеглицама и да ће учинити све да се она настави.
„У свом послу, упознао сам многе украјинске избеглице које данас раде као социјални и здравствени радници, учитељи, започели су послове или грађанске иницијативе у мојој земљи. Њихов допринос је важан и не радимо довољно да појачамо њихову улогу у нашем друштву“, каже Алексеј Бузу.
Дачић: На Косово и Метохију вратило се 12.707 људи
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић указао је на то да се на Косово и Метохију вратило 12.707 људи.
„Суочавајући се са различитим препрекама, укључујући претње и насиље, па је одржив повратак мали и процењује се да је испод два процента. Интерно расељени у Србији не могу да остваре своје право да изаберу између локалне интеграције и повратка, јер Косово ни 20 година од успостављања међународног присуства није омогућило одржив повратак, нити постоје неопходне гаранције за сигурност људи и имовине, владавину права, одсуство дискриминације и остваривања основних људских права“, истакао је Дачић.
У првој половини 2023. број присилно расељених достигао је нови рекорд. Пре нешто више од 48 сати и избијања сукоба у Израелу било их је више од 110 милиона широм света.
У потрази за бољим животом пролазе кроз Србију и Мађарску
Уз ратне сукобе, они који напуштају своје домове и земље одлазе и због климатских промена, економских разлога.
У потрази за бољим животом многи пролазе кроз Србију и Мађарску и то је била и једна од тема разговора шефова дипломатије две земље у Женеви. Уз то, мађарски министар пренео је став премијера Орбана да Мађарска неће дозволити увођење санкција Србији.
Према подацима УНХЦР-а, међу расељенима највећи део је оних који су остали у својим матичним земљама и њих је било више од 62 милиона. Пре сукоба у Израелу и Нагорно-Карабаху, било је и више од 35 милиона оних који су напустили државе у којима су рођени.
Извор: РТС
